Tokom februara, mnogi od nas osećaju neželjene simptome poput kijanja, kašljanja, suzenja očiju. Iako mnogi u početku pomisle da je reč o simptomima sezonskog gripa, topli dani doneli su nam i raniju sezonu alergija koja je počela pre vremena zbog cvetanja drveća. Da ste alergični, a ne prehlađeni, znaćete po tome što ovi simptomi traju i traju…

Mirjana Mitrović, rukovodilac Grupe za monitoring alergenog polena u Agenciji za zaštitu životne sredine, kaže da je zima bila svakako jako blaga, a onda je došao februar sa temperaturama od 15 do 20 stepeni, što je prouzrokovalo da odjednom bukne cvetanje svih vrsta drveća.

„Prethodnih godina smo imali dve do tri vrste polena u vazduhu, ali ove godine se pojavilo deset polenovih zrna odjednom, i to preko graničnih vrednosti. Agencija za zaštitu životne sredine, prati od 1. februara do 1. novembra svakoga dana sve alergene na 28 različitih mesta na teritoriji Srbije. Tise i čempresi su već preko dve nedelje u crvenoj zoni kod nas. Takođe, bio je tu i lešnik u crvenoj zoni, a sada je jasen, brest. Ovakvu situaciju sa polenom nismo imali poslednjih godina,“ rekla je Mirjana Mitrović.

Prema njenim rečima, desi se da krene sezona cvetanja, koja počne sa dva do tri zrna polena, prvo drveće koje cveta, jova, lesak, čempresi i tise, ali koja ne budu odmah u nekim prekograničnim vrednostima.

„Bile smo kretanje cvetanja, gde je bilo prisutno pet, šest, deset polenovih zrna, a sada su te vrednosti tise i čempresa preko 500, ako kažemo da je granična vrednost 60 polenovih zrna po kubnom metru vazduha. I kada se pojavi umesto tri, deset zajedno sa zagađenjem vazduha koje je prisutno i za koje se polenske čestice vežu u gradskoj sredini, simptomi su mnogo izraženiji. U ruralnim mestima, iako ima više zelenila, manja je alergičnost upravo zbog zagađenja vazduha,“ kaže Mirjana Mitrović.

Mitrović kaže da se u ovom trenutku prati 26 vrsta alergenog polena i da sada malo ohrabruje to što neki poleni cvetaju i za pet ili šest dana završavaju svoju fazu cvetanja, ali kreću drugi.

„Ono što je tipično za period maja i juna, su poleni drveća. Završavamo sa polenom lipe, koji nije neki jak alergen, ali kreću poleni trava. Nemaju svi poleni isti alergeni potencijal. Merenja pokazuju da kada je sunčano sa blagim vetrom, izuzetno su velike mogućnosti rasprašivanja polena. Tada ljudi imaju plitko disanje i zamaranje. U tim periodima, savetujemo im da izbegavaju kontakt sa prirodom, iako to nije uvek moguće, kako bi se smanjio veliki unos i koncentracija polena,“ kaže Mirjana Mitrović.

Dodaje da breza najveći problem pravi osobama sa alergijom. I kako je objasnila je da breza, koja sa cvetanjem kreće za pet ili šest dana je razlog najčešćeg javljanja sugrađana, jer to drvo od svih drveća ima upravo veliku alergenost.

Prof. dr Vojislav Đurić, stručnjak za alergije i njihov uticaj na zdravlje ljudi, kaže da alergija u pojedinim situacijama može biti ozbiljna.

„Stalno raste broj ljudi koji imaju problem sa alergijom. Nezgodno je to što se često ne zadržava samo na gornjim simptomima, već i na donjim disajnim putevima, pa ukoliko to duže traje, može se pretvoriti i u bronhijalnu astmu. U principu može biti opasna, mada retko,“ kaže dr Đurić.

Savetuje ljude da prvo provere da li se zaista radi o alergiji. Napominje da prvo treba da utvrde da li su alergični, jer mnoge bolesti liče.

„Mi radimo kožne probe sa određenim alergenima, koje su gotove za pola sata. Može da se izmeri i prisustvo antitela na pojedine alergene. Kada se potvrdi da ste alergični, onda to mora da se uporedi sa prethodnim podacima, odnosno da li su iste tegobe bile prisutne u prethodnoj godini u određenom dobu godine,“ kaže prof. dr Đurić.

„Ukoliko je dovoljno velika koncentracija, biće otežanog disanja, zamora i opšteg osećaja malaksalosti, ali neće biti temperature. Ukoliko imate temperaturu i sekret koji izbacujete je žućkasto-zelenkast, onda to nije alergija. Alergiju prati svrab i bistar sekret. Ako je samo jedan alergen prisutan samo u martu i septembru, pacijenti treba što pre da počnu da uzimaju lekove da bi to zaustavili. Terapija se mora uzimati redovno i početi što ranije. Efekat je slabiji ukoliko krenete sa terapijom kasno,“ kaže doktor.

Naš stručnjak ističe da prvo mora da se utvrdi da li je pacijent alergičan na određene alergene, jedan, dva ili možda više, i onda mu se tek preporučuje vakcina.

„Stvar je u tome da se ona daje prvo u maloj dozi, zatim sve većim i većim dozama, dok se ne postigne jedna doza održavanja, a zatim se nastavlja sledećih tri do pet godina. Za razliku od uobičajenih vakcina, ona se ne daje u dve ili tri doze, već u mnogo doza. Pored klasične vakcine, sada postoji sublingvalna imunoterapija, gde se alergen daje pod jezik,“ izjavio je doktor na „K1“.

On je objasnio da u slučaju te vrste imunoterapije pacijent sledi uputstvo za alergene i upotrebljava ih u rastućim dozama, tako što sam sebi daje rastvor alergena pod jezikom u rastućim dozama, a zatim u dozama održavanja, i pacijenti su jako zadovoljni.

„Nema nuspojava, oseća se samo mali svrab u ustima, i ima jako mali broj kontraindikacija,“ zaključio je prof. dr Đurić.