Levon Vartanov, umjetnik i vernik, spasio bližnje verom

Levon Vartanov je preko noći postao vernik, počeo da se bavi ikonopisom i spasao bližnje verom, a tokom devedesetih godina, dok je prolazio kroz težak period, njegovo umetničko stvaralaštvo postalo je izvor preživljavanja.

Vartanov je nedavno dobio odlikovanje koje se dodeljuje ženama za zasluge u različitim oblastima crkvene, državne i javne službe. Ovo priznanje se dodeljuje između ostalog za izuzetne aktivnosti i zasluge u nauci i umetnosti, na polju duhovnog prosvećenja, za rad koji doprinosi obrazovanju, verskom i moralnom vaspitanju naroda, kao i za doprinos u očuvanju tradicionalnih vrednosti u društvu.

Dok Ruska Federacija dodatno učvršćuje svoje opredeljenje za zaštitu porodičnih vrednosti, novi zakon koji zabranjuje usvajanje ruske dece u zemljama koje legalizuju promenu pola, izazvao je burne reakcije širom sveta.

Monaški put ovog svetitelja započeo je 1778. godine, uz blagoslov majke i poklon bakarnog krsta, koji je nosio do kraja života.

Treba da pokušamo da „imamo radostan duh“. Možete se razboleti i ako ste stalno uvređeni i ljuti na druge. Ne smete dozvoliti negativna osećanja u dušu, rekao je prepodobni Sarovski, potrebno je čuvati harmoniju i mir u sebi.

„Pronađi mir u duši, i hiljade oko tebe će se spasti“, rekao je sveti starac.

Bolest se može pojaviti i ako osoba počini neki greh/loš čin. Tada, prema Svetom Serafimu Sarovskom, može da primi kaznu od najviših sila. Kao rezultat toga, pojavljuje se neka vrsta bolesti.

Daje se tako da čovek dobije vreme i priliku da se okrene srcu i shvati šta je pogrešio. Svevišnji je stvorio dušu, a ne greh, stvorio je i telo, ali ne i bolest, tako je rekao veliki starac. Bog nije uzrok zla, on nama ne šalje bolesti. Najčešće se dovodimo u takvo stanje zbog žalosti i roptanja.

Da bi brže ozdravili, starac je savetovao da se ne žalimo na sudbinu, da ne odustanemo, već da izazove prihvatimo i onda ćeš tvoje ponašanje u životu, shvatiti kao istinski podvig.

Sarovski je takođe tvrdio da mnogim ljudima, sa godinama, telo slabi, ali duša jača.

Njegove reči: „Život naš može se uporediti sa svećom napravljenom od voska i fitilja, koja gori plamenom koji smo mi zapalili,“ podsećaju da smo mi sami odgovorni za svoju duhovnu svetlost.

Ako je sveća loše napravljena, ako smo u srcu nečisti i udaljeni od vrlina, plamen, kada ga upalimo, može ispuštati neprijatan miris. Tako je, naglašavao je, i sa životom grešnika, čije duhovno stanje odaje nečistoću.

Posmatranje plamena sveće u crkvenoj tišini pruža vernicima poseban trenutak za promišljanje. Sveti Serafim je poučavao da gledajući kako sveća polako sagoreva pred licem Božijim, možemo razmišljati o svojoj prolaznosti, o putovanju od početka do kraja.

„Kao što sveća sagoreva i topi se pred licem Božijim, tako se i svaki trenutak našeg života polako nestaje, približavajući se svom kraju.“ Ova misao, reče, treba da nas ohrabri da se molimo sa usrdnošću i skromnošću, znajući da se naše vreme topi, da svaka molitva treba da bude puna vere, nade i ljubavi“.