Nove tenzije u političkoj areni Srbije: Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde, je oštro kritikovala Radomira Lazovića iz Zeleno-levog fronta zbog njegovog ponašanja prema onima koji su štrajkovali glađu u decembru, dok je takođe napala Savu Manojlovića iz pokreta Kreni-promeni tvrdeći da koristi šok kampanju kako bi prikrio nesposobnost oko izlaska na izbore. Tepić je izrazila svoje nezadovoljstvo i iznenađenje što se Manojlović fokusira na napade na Dragan Đilasa umesto na stvarna pitanja.

Istovremeno, Aleksandar Jovanović Ćuta, lider Ekološkog ustanka, je kritikovao Miloša Jovanovića, predsednika Nove demokratske stranke Srbije (NDSS), optužujući ga da više energije troši na kritikovanje opozicije i bojkota nego na kritiku vlasti. Ovu izjavu je Ćuta izneo u emisiji „Utisak nedelje“ gde je postavio niz pitanja Jovanoviću. Nakon ovog obraćanja, voditeljka Olivera Bećković je reagovala sa „Hvala i doviđenja“.

U međuvremenu, koalicija „Srbija protiv nasilja“ se raspala tokom donošenja odluka o učešću na izborima 2. juna. Stranka slobode i pravde, Nova DSS, pokreti Srce i Zajedno su se odlučili za bojkot, ali ne u svim opštinama i gradovima. Tenzije između opozicionih stranaka koje bojkotuju izbore i onih koji su odlučili da na njih izađu sve više rastu, što dodatno unosi nemir u političku scenu Srbije.

Ove kritike i razdori unutar opozicije predstavljaju dodatni izazov pred izbore 2024. godine, jer se pokazuje da čak ni unutar opozicionih redova nema jedinstva i sloge u pristupu političkim pitanjima. Dok se neki fokusiraju na napade na druge opozicione lidera, drugi se trude da istaknu stvarne probleme i nedostatke aktuelne vlasti.

Marinika Tepić je sa svojim izjavama jasno pokazala svoje nezadovoljstvo i kritiku prema potezima i postupcima drugih opozicionih lidera, dok je Aleksandar Jovanović Ćuta otvoreno izneo svoje mišljenje o nedovoljnom angažmanu jednog od lidera opozicije. Ovakav rascjep unutar opozicije može stvoriti prostor za dalje podele i slabljenje njihovog uticaja pred izbore.

Pitanje bojkota izbora takođe ostaje ključno pitanje u političkoj debati u Srbiji, jer se i dalje prati kako će se opozicione stranke odnositi prema glasanju. Neki se zalažu za bojkot kao protest protiv nedemokratskih uslova i nepoštovanja izbornih pravila, dok drugi smatraju da je važno učestvovati u izborima kako bi se promenila politička situacija u zemlji.

Sve ove tenzije i sukobi unutar opozicije mogu imati ozbiljne posledice na političku scenu Srbije i na ishod izbora 2024. godine. Važno je da političke stranke uspostave dijalog i saradnju kako bi se postigao širi konsenzus i jedinstvo u borbi protiv aktuelne vlasti i za demokratske promene u zemlji. Srbija se nalazi u važnom političkom trenutku gde je potrebno jedinstvo i odlučnost da bi se ostvarile stvarne reforme i promene u društvu.