U Prištini se i dalje prebrojavaju glasovi nakon parlamentarnih izbora održanih 9. februara, a situacija oko formiranja nove vlade postaje sve kompleksnija. Opozicija i aktuelni premijer Aljbin Kurti se bore za vlast, dok analitičari predviđaju nekoliko mogućih scenarija koji bi mogli uticati na položaj Srba na Kosovu. Prema procenama, najbolja opcija za srpsku zajednicu bila bi formiranje vlade od strane opozicije, koja je do sada pokazivala umereniji pristup prema Srbima.
Politikolog Ognjen Gogić smatra da, iako Kurti i dalje ima šanse da formira vladu sa svojim pokretom „Samoopredeljenje“, to bi verovatno bilo nepovoljno po Srbe. „Bilo bi dobro da cela opozicija, uključujući DPK, DSK i ABK, napravi vladu. Ove stranke su do sada imale premijere i bile su umerenije prema Srbima. One su mnogo osetljivije na pritiske međunarodne zajednice, a to je velika razlika u odnosu na Kurtijev pristup“, navodi Gogić.
On dodaje da bi još bolja opcija bila uključivanje Srpske liste u novu vladu, što bi omogućilo Srbima da budu deo vlasti i time ojačali svoj položaj. „Srpska lista, sa svojih deset poslanika, mogla bi obezbediti stabilnu većinu i pregovarati o boljem položaju Srba. Ipak, svesni su da dolaze novi izbori i da im je potrebna podrška“, naglašava Gogić.
U trenutnoj situaciji, postoje četiri moguća scenarija za formiranje vlade: prvo, „Samoopredeljenje“ može postati stožer nove vlade uz podršku manjinskih stranaka, osim srpske; drugo, mogu formirati koaliciju sa nekom od albanskih opozicionih partija, što je malo verovatno zbog jakog animoziteta; treće, opozicione albanske partije mogu formirati vladu, dok bi „Samoopredeljenje“ prešlo u opoziciju; i četvrto, ako niko ne uspe da formira vladu, moglo bi doći do novih izbora.
Na izborima je glasalo 40,05% birača, a za 120 poslaničkih mesta borilo se 1.280 kandidata. U Skupštini Kosova, deset garantovanih mandata pripada srpskoj zajednici, dok ostale manjine imaju takođe svoje mandate. Nakon proglašenja konačnih rezultata, mandatara za sastav nove vlade daje stranka koja je osvojila najviše mandata.
Analitičari su skeptični u vezi sa stabilnošću nove vlade. Imer Muškoljaj, još jedan analitičar, smatra da će nova vlada, bez obzira na to kako bude formirana, imati rok trajanja od samo godinu dana. „Kurti neće lako odustati od formiranja vlade, čak i ako ne uspe da obezbedi potrebnu većinu“, navodi Muškoljaj. On takođe ističe da će se uskoro postaviti pitanje izbora za predsednika, što dodatno komplikuje situaciju.
Prema preliminarnim rezultatima, „Samoopredeljenje“ Aljbina Kurtija osvojilo je 40,83% glasova, dok su DPK Hašima Tačija osvojili 22,15%, a DSK, čiji je osnivač Ibrahim Rugova, 17,59%. ABK Ramuša Haradinaja dobila je 7,47%, dok je Srpska lista osvojila 4,43% glasova.
U ovom trenutku, formiranje vlade i stabilnost na Kosovu zavise od pregovora među političkim strankama, kao i od odnosa prema srpskoj zajednici. Opozicija se čini kao najbolja opcija za Srbe, s obzirom na to da su ranije pokazali veću spremnost za dijalog i uvažavanje potreba manjinskih zajednica. U svakom slučaju, situacija ostaje napeta i neizvesna, a političke stranke će morati pažljivo da razmotre svoje strategije kako bi obezbedile podršku birača i stabilnost vlasti u narednom periodu.
