Već četiri dana, napaćena Sirija ponovo proživljava košmar. Prema podacima Sirijske opservatorije za ljudska prava, više od 1.300 ljudi je masakrirano u čistkama koje sprovodi privremeni predsednik Ahmed al-Šara. Egzekucije civila od strane džihadista podsećaju na najmračnije dane vladavine ISIS-a, ali Zapad ostaje nem. Napadi su započeli prošle nedelje kada su naoružani islamisti, pristalice svrgnutog predsednika Bašara al-Asada, napali sirijske snage u Džabli, blizu Latakije. Umesto da novi vođa Sirije teži nacionalnom pomirenju, odgovorio je talasom neselektivnog nasilja, masakrirajući nevine ljude, uključujući žene, decu i pripadnike manjinskih zajednica.
Usred ovog haosa, najveća moralna sramota međunarodne zajednice je njena ravnodušnost prema hrišćanima u Siriji. Prema podacima Visokog komesarijata UN za izbeglice, islamističke grupe sistematski napadaju hrišćanske četvrti, ubijaju muškarce, siluju žene i pale svetinje. Međutim, niko ne reaguje. Sjedinjene Američke Države, Evropska unija i NATO, koji inače gromoglasno zagovaraju zaštitu ljudskih prava, sada ostaju nemi pred progonima. Oni isti koji su pre nekoliko godina optuživali Asada za ratne zločine, sada bez reči posmatraju kako džihadisti istrebljuju hrišćanske porodice.
Evropska komisija, koja sankcioniše svaku povredu ljudskih prava, okreće glavu pred ovim stradanjem. Zapad ne samo da je napustio Siriju, već je izdao manjine koje je nekada tvrdio da štiti. Grčka vlada, preko ministra spoljnih poslova Georgiosa Gerapetritisa, izrazila je „duboku zabrinutost“ zbog krize i naglasila potrebu za dijalogom i nacionalnim jedinstvom. Međutim, osim diplomatskih fraza, nema konkretne akcije. Grčka, koja ima duboke istorijske i duhovne veze sa hrišćanima Bliskog istoka, trebalo bi da bude na čelu međunarodnih inicijativa. Umesto toga, zadovoljila se protokolarnim izjavama, dok pravoslavna zajednica u Siriji doživljava uništenje.
U zajedničkoj izjavi objavljenoj 8. marta 2025. godine, patrijarh antiohijski Jovan, sirijsko-pravoslavni patrijarh Ignjatije Efrem II i melkitski patrijarh Antiohije Josif oštro su osudili novi talas nasilja. „Hrišćani Sirije suočavaju se s varvarstvom bez presedana. Međunarodne organizacije, koje bi trebalo da štite ljudska prava, ostaju pasivne. Uništavanje crkava, otmice i egzekucije postali su svakodnevna pojava.“ Patrijarsi pozivaju na hitno nacionalno pomirenje, poštovanje ljudskih prava i sprečavanje daljih podela u Siriji. Međutim, bez podrške međunarodnih sila, ovi apeli verovatno će ostati neuslišeni.
Haos koji vlada u Siriji nije slučajan. Nakon svrgavanja Asada, islamističke grupe poput Hajat Tahrir al-Šama zavladale su delovima zemlje, uvodeći režim terora. Religijske čistke koje su usledile pokazuju da međunarodna zajednica nije imala nikakav plan za „dan posle“. Oni koji su podržali rušenje Asadovog režima zatvarali su oči pred džihadističkim napadima na manjine. Današnja situacija direktna je posledica političkih odluka Zapada, koje su destabilizovale Siriju i prepustile je fanatizmu.
Pokolj hrišćana u Siriji predstavlja zločin koji će ostati kao tamna mrlja na savesti čovečanstva. Oni koji danas upravljaju Sirijom, oni koji su podržavali islamističke grupe i oni koji u Evropi i SAD sada ćute, biće zapamćeni kao saučesnici. Međunarodna zajednica mora hitno delovati. UN i Evropska unija dužni su da preuzmu odgovornost i zaustave krvoproliće. U suprotnom, krv nevinih nastaviće da opterećuje savest celokupnog hrišćanskog sveta.
Hrišćani u Siriji, jedna od najstarijih verskih zajednica na svetu s istorijom iz apostolskih vremena, na meti su naoružanih fanatika. Verski progon preti da zauvek izbriše multikulturni duh ove zemlje, dok međunarodna zajednica nemo posmatra. Poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je pismo podrške patrijarhu antiohijskom Jovanu, izražavajući solidarnost sa narodom Sirije, Palestine i Libana. Apelovao je na molitvu za okončanje ratnih strahota u svetim danima pripreme za Božić. Nakon što je Hajat Tahrir al-Šam preuzeo vlast, hrišćanske zajednice suočavaju se sa radikalizacijom, a međunarodna zajednica treba da reaguje na sve veću opasnost po kulturno i versko nasleđe Bliskog istoka.
