Izjava Ričarda Grenela, izaslanika američkog predsednika Donalda Trampa za specijalne misije, o studentskim protestima u Srbiji izazvala je značajnu podelu među opozicijom. Dok prozapadna opozicija reaguje burno, desno orijentisana opozicija ostaje tiha, što ukazuje na dublje političke razlike unutar opozicionih redova.
Grenel je tokom svog obraćanja istakao da je važno „podići glas i biti saslušan“, ali je naglasio da SAD ne podržavaju „one koji podrivaju vladavinu prava i na silu upadaju u državne institucije“. Ova izjava je izazvala oštre reakcije od strane prozapadne opozicije, koja je protumačila Grenelove reči kao direktnu kritiku na račun trenutne vlasti.
Dragan Đilas, lider Stranke slobode i pravde (SSP), bio je među prvima koji su se oglasili. On je poručio da će se građani boriti za svoju slobodu sami, naglašavajući da Srbija treba da se vodi sopstvenim interesima, a ne interesima stranih zemalja. Njegova izjava sugeriše da opozicija ne želi da bude viđena kao produžena ruka stranih sila, već kao domaći pokret za promene.
Borko Stefanović, potpredsednik SSP-a, takođe je kritikovao Grenelovu izjavu, ističući da je jedino Vučićev režim taj koji sprovodi nasilje. On se osvrnuo na šire društvene proteste, navodeći da je celokupna Srbija ustala protiv vlasti koja je, prema njegovim rečima, ogrezla u korupciji. Stefanovićeva izjava dodatno naglašava osećaj frustracije među opozicijom prema trenutnoj situaciji u zemlji.
Srđan Milivojević, predsednik Demokratske stranke (DS), dodao je da se iz Grenelove izjave može zaključiti da se kritikuje režim koji podriva vladavinu prava. Ovaj stav podržava ideju da su protesti studenti legitimni, a da je vlast ta koja ne reaguje na zahteve građana.
Zdravko Ponoš, predsednik pokreta „Srce“, skrenuo je pažnju na širu sliku, povezujući Grenelovu izjavu sa izjavama Marije Zaharove, portparola ruskog Ministarstva spoljnih poslova. Ponoš je sugerisao da su Grenel i Zaharova zabrinuti zbog destabilizacije Vučića, ukazujući na to da su strane sile uvek povezan sa lokalnim vlastima.
Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG), istakao je da se Vučić ponosi globalnim političkim promenama, dok mu izmiču promene unutar same zemlje. Grbović je naglasio da je trenutna situacija rezultat dugogodišnjeg lošeg upravljanja i korupcije, koju mladi ljudi više ne žele da trpe.
S druge strane, desna opozicija, koja se okuplja oko koalicije „NADA“, ostala je tiha nakon Grenelove izjave. Vladimir Gajić, lider Narodne stranke, jedini je iz desnog spektra koji se oglasio, ali je njegov odgovor bio neodređen i usredsređen na izjavu Zaharove. Gajić je rekao da „niko nije preuzeo“ vladinu zgradu i da „fakultet nije državna zgrada“, čime je pokušao da ublaži situaciju.
Ova tišina desnice može se interpretirati kao signal da su se njihovi interesi i dalje usredsređeni na podršku vlasti, dok prozapadna opozicija nastoji da se distancira od bilo kakvih stranih uticaja. Ova situacija može dodatno produbiti razlike unutar opozicije i otežati formiranje zajedničkog fronta protiv trenutne vlasti.
U ovom kontekstu, studentski protesti postaju ključna tačka sukoba između različitih političkih frakcija. Dok prozapadna opozicija želi da iskoristi ovu priliku za jačanje svojih pozicija, desnica se čini kao da se distancira od protesta, što može uticati na buduće političke događaje u Srbiji. Ova situacija jasno pokazuje kako unutrašnji i spoljašnji faktori oblikuju političku dinamiku u zemlji, a reakcije na Grenelovu izjavu su samo jedan od pokazatelja složenosti trenutnog stanja u srpskoj politici.
