Oko stotinu dela Ilije Bašičevića Bosilja čine prvu samostalnu izložbu ovog modernog samouka pod krovom Srpske akademije nauka i umetnosti. Ova retrospektiva, čija je autorka istoričarka umetnosti dr Ivana Bašičević Antić, unuka velikog umetnika, otvorena je 25. marta u Galeriji SANU. Izložba, nazvana „Trijumf umetnosti“, sadrži dela iz različitih muzeja i privatnih kolekcija, od kojih su mnoga prvi put predstavljena javnosti.
Izložba donosi višeznačnost koja obeležava Bosiljev opus. Dr Ivana Bašičević Antić ističe da se Bosiljeve radne borbe i umetničko nasleđe mogu shvatiti kao širu borbu između umetnosti i teorije, gde umetnici često nailaze na prepreke umesto slobode u stvaranju. Bosilj je bio velika žrtva tih borbi i izložba je prilika da se fokusira na njegov rad, omogućavajući bogat pregled njegovog stvaralaštva.
Ilija Bašičević Bosilj rođen je 1895. godine u Šidu, gde je školu pohađao sa Savom Šumanovićem. Tokom Drugog svetskog rata, izbegavajući streljanje, sa svojim sinovima Dimitrijem i Vojinom beži u Beč. Dimitrije, poznatiji kao Mangelos, postao je značajan konceptualni umetnik, dok je Vojin postao lekar.
Akademik Vojislav Đurić analizira Bosiljev rad kroz prizmu crkvenog i nacionalnog nasleđa. Na izložbi se mogu videti slike poput „Kosovski boj“ i „Jugovića majka“, koje oslikavaju Bosiljev odnos prema nacionalnim temama. Profesor Miško Šuvaković smatra da je Šid, kao neuobičajno pogranično mesto, uticao na formiranje pogleda na život trojice umetnika, uključujući i Bosilja.
Bosilj je prvi put slikao gvaševe i crteže 1957. godine, a od 1958. godine počinje sa uljanim bojama. Izložba u Galeriji SANU obuhvata različite faze njegovog stvaralaštva, uključujući i kontroverznu situaciju kada je njegov sin Mangelos kao likovni kritičar osporio Bosiljev autorstvo, što je dovelo do velike afere u jugoslovenskoj umetnosti.
Problem samoukih umetnika je taj što su često tumačeni kroz prizmu naivne umetnosti, bez obzira na njihovu stvaralačku vrednost. Dr Ivana Bašičević Antić naglašava da je Bosilj, suočen s preprekama, nastavio da slika do svoje smrti, razvijajući svoj jedinstveni vizuelni jezik. Njegov opus obuhvata više od dve hiljade dela, a izlagao je na brojnim izložbama širom sveta.
U zreloj fazi svog rada, Bosilj stvara velike kompozicije u jarkim bojama, dok kritika primećuje da njegovi radovi nisu narativni. Jedna od najznačajnijih slika, „Pomračenje“, izložena je u Muzeju savremene umetnosti, gde Bosilj predstavlja dramatičan trenutak. Ova izložba takođe uspostavlja vezu između pozne Bosiljeve faze i pravca enformela.
Posetioci izložbe u Galeriji SANU mogu se upoznati s Bosiljevom umetnošću kroz tekstove akademika Đurića i Medakovića. Na kraju izložbe, uspostavlja se dijalog sa radovima Raše Todosijevića pod nazivom „Ilija na nebu“. Ova izložba predstavlja priliku za preispitivanje umetnikovog značaja i njegovog doprinosa savremenoj umetnosti, kao i za prevazilaženje starih predrasuda prema samoukim umetnicima.
Izložba „Trijumf umetnosti“ ne samo da obeležava Bosiljev rad, već i poziva na razmatranje umetnosti kao sredstva za izražavanje slobode i individualnosti, daleko od okova teorijskih klasifikacija. Njegovo nasleđe i dalje inspiriše i poziva na promišljanje o umetničkim vrednostima u savremenom kontekstu.
