Društvene mreže često su predmet kritika zbog toga što odvlače mlade od knjiga i intelektualnih aktivnosti. Međutim, izgleda da je usamljenost i otuđenost koju mnogi mladi osećaju dok provode vreme ispred ekrana zapravo probudila interesovanje za čitanje, posebno za dela koja se bave temama ljudske sudbine. Ovaj fenomen je postao posebno izražen zahvaljujući TikToku, gde su korisnici počeli da dele svoja iskustva sa knjigama kroz „Buk-tok“.
TikTok je postao platforma na kojoj čitaoci dele svoja najzanimljivija iskustva o pročitanim knjigama, što je privuklo pažnju mnogih mladih. Ovaj trend je postao toliko popularan da su izdavačke kuće počele da ga koriste kako bi promovirale svoja izdanja. Dela pisaca poput Dostojevskog, Kamija, Kafke, Cvajga i Tolstoja su posebno tražena. „Bele noći“ Dostojevskog su se istakle kao jedan od najpopularnijih naslova, povezujući usamljene pojedince sa temama koje obrađuje ova pripovetka.
Usamljenost i neostvarena ljubav, glavni motivi „Belih noći“, očigledno su pogodili u srž osećanja nove generacije. Priča o anonimnom šetaču kroz život koji se susreće sa Nastenjkom, ali na kraju ostaje sam, rezonuje sa mladima koji se suočavaju sa emocionalnom izolacijom. Mnogi momci se identifikuju sa glavnim junakom, dok devojke teže tome da pronađu svog pravog izabranika.
Britanski „Gardijan“ izveštava da su „Bele noći“ bile četvrto najprodavanije književno delo u prevodu u Velikoj Britaniji prošle godine, što niko nije očekivao. Ovaj uspeh se može pripisati i TikToku, koji je doprineo popularizaciji klasične književnosti među mladima.
Na društvenim mrežama, posebno na „Iksovoj“ verziji „Bukstagramu“, pojavljuje se ogroman broj citata, recenzija i snimaka sa koricama knjige. Mnogi korisnici izražavaju svoja osećanja nakon čitanja, ističući da im je „srce razbijeno na komade“. Ova emocionalna povezanost sa delom Dostojevskog pokazuje koliko su mladi ljudi željni romantičnih iskustava, čak i ako su ona često samo prolazna.
Kako je delo iz 1848. godine uspelo da probudi osećanja savremenih čitatelja? Mnogi od njih se, dok ga čitaju, preispituju o svojoj sposobnosti da započnu realan život, s obzirom na to da su se pred ekranima otuđili od stvarnosti. Kroz „Bele noći“, oni na neki način romantizuju svoje živote i postaju sanjari, prepoznajući sebe u temama izolacije i usamljenosti.
„Gardijan“ takođe primećuje da ovo Dostojevsko delo nije tipično za ljubavne priče koje su obično popularne na TikToku, što dodatno privlači pažnju mladih čitatelja. Ova originalnost je donela novu dimenziju u njihovo razumevanje ljubavi i emotivnih veza.
Jedan od učesnika diskusije na društvenim mrežama je izjavio: „Ne koristim TikTok, ali ako je doprineo čitanju Dostojevskog, podržavam ga!“ Ova izjava oslikava koliko je važno da društvene mreže mogu, umesto da budu prepreka, postati most ka literaturi.
Osim emocionalne povezanosti, „Gardijan“ navodi i praktičan razlog za popularnost „Belih noći“ – ovo delo ima svega osamdesetak stranica. U svetu gde nove generacije brzo razmišljaju i nemaju vremena za duga čitanja, „Bele noći“ se savršeno uklapaju u njihov način života.
Sve navedeno ukazuje na to da je TikTok, iako često kritikovan, uspeo da postane platforma koja promoviše čitanje i intelektualno buđenje među mladima. Ova pojava može doneti pozitivne promene u načinu na koji nova generacija pristupa klasičnoj književnosti, čineći je relevantnom i primamljivom.
