Revizori Evropske unije (EU) izneli su ozbiljne kritike na račun finansiranja nevladinog sektora unutar zajednice država članica. U izveštaju koji je podnela Lajma Andrikjene, litvanska političarka iz Revizorske komisije, naglašava se nedostatak transparentnosti u vezi sa trošenjem novca koji EU dodeljuje nevladinim organizacijama (NVO). Ovaj izveštaj izazvao je podela među političkim partijama u Evropi, pri čemu su desničarske stranke pohvalile zaključke, ističući da su NVO često podržavale proteste protiv vlasti, dok levica izražava zabrinutost da bi izveštaj mogao negativno uticati na rad ovih organizacija, naročito u pitanjima zaštite ljudskih prava i klimatskih akcija.
Izveštaj Evropskog revizorskog suda ukazuje na to da je transparentnost u finansiranju NVO unutar 27 članica EU nedovoljna. Iako su primećena neka poboljšanja, informacije ostaju neprecizne i nepotpune. Revizori su posebno ukazali na to da Evropska komisija nije uspela da adekvatno otkrije određene aktivnosti koje se finansiraju, kao što je lobiranje, što može ugroziti ugled EU. U izveštaju se naglašava da su NVO i organizacije civilnog društva ključne za omogućavanje građanima da učestvuju u demokratskom razvoju evropskih politika, te je transparentnost neophodna za njihovo kredibilno učešće.
Interes javnosti za jačanje zahteva o transparentnosti za nevladine organizacije porastao je nakon skandala „Katargejt“ iz 2022. godine. Ovaj skandal je dodatno potvrdio potrebu za jasnijim pravilima i većom odgovornošću u pogledu dodeljivanja evropskih sredstava. Lajma Andrikjene ističe da iako su se stvari donekle poboljšale od poslednje revizije, informacije o finansiranju ostaju nejasne, posebno kada je reč o lobiranju.
U periodu od 2021. do 2023. godine, NVO su dobile ukupno 7,4 milijarde evra, od čega je 4,8 milijardi došlo iz Evropske komisije, dok su 2,6 milijardi obezbedile države članice. Ove brojke, međutim, ne bi trebalo smatrati konačnim, jer ne postoji pouzdan pregled svih evropskih troškova u vezi sa NVO. Izveštaj podvlači da se informacije o finansiranju objavljuju fragmentarno, što otežava analizu i može dovesti do prekomerne koncentracije sredstava u rukama malog broja organizacija.
Evropska komisija je počela da prikuplja više informacija o finansiranju NVO, ali njihovo objavljivanje i dalje nije optimalno. Države članice ne prate i ne izveštavaju o ovom finansiranju, a očekivana poboljšanja u regulativi ne zahtevaju od njih da prijave svoja plaćanja. Pojam NVO se takođe razlikuje od zemlje do zemlje unutar EU, a EU je 2024. godine definisala NVO kao neprofitne organizacije koje su nezavisne od javnih vlasti. Iako je ova definicija deo napretka, sama po sebi ne garantuje pravilnu klasifikaciju NVO u sistemu finansijske transparentnosti Unije.
U izveštaju se navodi da organizacije same odlučuju da li se nazivaju NVO, a Evropska komisija ne proverava ključne aspekte njihovog statusa, poput uticaja javnih vlasti na njihova upravljačka tela. Na primer, jedan veliki istraživački institut je registrovan kao NVO, iako su njegovi članovi uprave bili isključivo predstavnici javnih vlasti.
Osim toga, Evropska komisija nije jasno objavila informacije o aktivnostima koje NVO sprovode kako bi podigle svest, a koje se finansiraju iz EU grantova. Tokom ove revizije, Evropski revizorski sud je primetio da sporazumi o subvencijama ne bi trebali da ograničavaju primalace u angažovanju u lobiranju kod evropskih institucija. Upravljanje fondovima EU takođe ne istražuje proaktivno moguće povrede evropskih vrednosti od strane NVO, oslanjajući se uglavnom na izjave pod zakletvom, što dodatno dovodi do nedostatka provere izvora finansiranja.
U svetlu svih ovih informacija, jasno je da postoji potreba za većom transparentnošću i odgovornošću u finansiranju nevladinih organizacija unutar EU, kako bi se obezbedila njihova efikasna uloga u oblikovanju evropskih politika i zaštiti ljudskih prava.
