Izvoz čelika i gvožđa iz Severne Makedonije u Evropsku uniju doživeo je značajno smanjenje tokom 2023. godine, sa ukupnom vrednošću od 376 miliona evra, što predstavlja pad od 34,8% u poređenju sa prethodnom godinom. Ove informacije su objavljene od strane Generalnog direktorata za trgovinu i ekonomsku bezbednost Evropske komisije. Čelik i gvožđe čine 5,6% ukupnog izvoza makedonskih proizvoda na tržištima Evropske unije, što ukazuje na značaj ovog sektora za ekonomiju Severne Makedonije.
Bugarska je postala najvažniji uvoznik makedonskih proizvoda od žice, gvožđa i čelika, sa iznosom od 355 miliona evra ili 351.505 kilograma. Ova brojka predstavlja skoro 85% ukupnih količina ove robe izvezene iz Severne Makedonije u Evropsku uniju. Ove statistike ukazuju na značaj prekogranične trgovine između Severne Makedonije i Bugarske, kao i na sveprisutne izazove sa kojima se suočava sektor metala u regionu.
Pad izvoza čelika i gvožđa može se pripisati različitim faktorima, uključujući globalne ekonomske uslove, promene u potražnji na tržištu EU, kao i interne izazove u proizvodnji i distribuciji. U poslednjih nekoliko godina, globalna ekonomija je bila pogođena brojnim krizama, uključujući posledice pandemije COVID-19 i globalne inflacije, što je dovelo do smanjenja potražnje za određenim vrstama čelika i gvožđa.
U svetlu ovih izazova, proizvođači iz Severne Makedonije mogu da razmotre strategije diversifikacije svojih tržišta, istražujući mogućnosti izvoza u druge regione ili zemlje koje bi mogle imati veću potražnju za njihovim proizvodima. Takođe, unapređenje kvaliteta proizvoda i inovacije u proizvodnim procesima mogu biti ključni faktori za poboljšanje konkurentnosti na međunarodnom tržištu.
Osim tržišta u Bugarskoj, Severna Makedonija bi trebala da istraži i druge potencijalne partnere unutar Evropske unije, kao i zemlje van EU koje bi mogle biti zainteresovane za uvoz čelika i gvožđa. U ovom kontekstu, značaj promocije i marketinga makedonskih proizvoda na međunarodnoj sceni postaje sve važniji.
Vlada Severne Makedonije i relevantne institucije treba da nastave sa pružanjem podrške domaćim proizvođačima u obliku subvencija, olakšica i drugih oblika pomoći kako bi se poboljšala konkurentnost i osigurala održivost sektora. Takođe, usmeravanje ka modernizaciji proizvodnih kapaciteta i usvajanju ekološki prihvatljivih praksi može doprineti jačanju pozicije makedonskih proizvođača na globalnom tržištu.
Pored toga, važno je napomenuti da je čelik i gvožđe ključni sektor za zapošljavanje i razvoj lokalnih zajednica u Severnoj Makedoniji. Smanjenje izvoza može imati neposredne posledice na radna mesta i životni standard zaposlenih u ovom sektoru. Stoga je od suštinske važnosti da se razviju strategije koje će obezbediti stabilnost i rast na duži rok.
U svetlu svih ovih informacija, jasno je da je sektor čelika i gvožđa u Severnoj Makedoniji suočen sa izazovima, ali i prilikama. Pravilno usmeravanje resursa, inovacije i diversifikacija tržišta mogu pomoći da se prevaziđu trenutni problemi i obezbedi održiv rast u budućnosti. Trgovina čelikom i gvožđem ostaje ključna komponenta ekonomije zemlje, a uspeh u ovom sektoru može imati dalekosežne posledice za celokupnu ekonomiju Severne Makedonije.
