Izvoz pšenice iz Rusije u januaru 2023. godine iznosio je 2,47 miliona tona, što predstavlja značajan pad od 39,5% u odnosu na isti mesec prethodne godine kada je izvezeno 4,08 miliona tona. Ove podatke je objavio ruski analitički centar Rusagrotrans, koji analizira tržišne trendove u poljoprivredi.
Prema procenama ovog centra, očekuje se da bi februarski izvoz pšenice mogao da bude između 2,4 i 2,5 miliona tona, što je takođe znatno niže nego u februaru 2022. godine kada je izvezeno 4,4 miliona tona. Ove brojke ukazuju na trend smanjenja izvoza, što može imati dalekosežne posledice na globalno tržište hrane, posebno u kontekstu sve veće potražnje za osnovnim žitaricama.
S druge strane, kada se sagleda ukupna situacija od početka poljoprivredne sezone, koja traje od jula 2022. do januara 2023. godine, može se primetiti da je ruski izvoz pšenice ostao na visokom nivou. U tom periodu izvezeno je 32,2 miliona tona, što je 400.000 tona više nego u istom periodu prethodne godine. Ove informacije ukazuju na to da, uprkos smanjenju izvoza u januaru i očekivanjima za februar, ukupni trend za sezonu može biti stabilan.
Pad izvoza u januaru može biti rezultat nekoliko faktora, uključujući promene u globalnim tržišnim uslovima i unutrašnje ekonomske pritiske. Takođe, međunarodne sankcije i politička situacija u zemlji mogu uticati na sposobnost Rusije da izvozi svoje poljoprivredne proizvode. S obzirom na to da je Rusija jedan od najvećih izvoznika pšenice u svetu, svaka promena u njenom izvozu može značajno uticati na globalne cene hrane.
Analitičari smatraju da bi smanjenje izvoza moglo uticati na zemlje koje zavise od ruskih isporuka pšenice. Mnoge zemlje, posebno u Africi i na Bliskom Istoku, oslanjaju se na rusku pšenicu kao ključni izvor hrane. U slučaju daljeg smanjenja izvoza, te zemlje bi mogle biti suočene sa povećanjem cena i potencijalnim nestašicama hrane.
Pored toga, očekivanja o smanjenju izvoza u februaru dolaze u trenutku kada se globalno tržište hrane suočava sa brojnim izazovima, uključujući klimatske promene, povećanu potražnju i inflaciju. Ovi faktori mogu dodatno zakomplikovati situaciju i stvoriti dodatne pritiske na proizvođače i potrošače širom sveta.
U svetlu ovih informacija, važno je pratiti razvoj situacije na tržištu pšenice, jer promene u izvozu Rusije mogu imati značajne posledice za globalnu poljoprivredu i ekonomiju. U narednim mesecima biće ključno posmatrati kako će se ovi trendovi razvijati i kako će na njih reagovati globalna tržišta.
Osim toga, poljoprivredna politika Rusije i njen pristup izvozu pšenice biće od velike važnosti. Da li će Rusija nastaviti sa strategijom povećanja izvoza ili će se fokusirati na domaće potrebe, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, odluke koje donose ruski vlastodršci i proizvođači pšenice će imati dugoročne posledice na globalnu stabilnost tržišta hrane.
Na kraju, analitičari će nastaviti da prate kretanje cena pšenice na svetskom tržištu, jer će svaka promena u ruskom izvozu verovatno izazvati reakcije na globalnom nivou. U ovom kontekstu, važno je ostati informisan i spreman na moguće promene koje bi mogle uticati na dostupnost i cene hrane u budućnosti.
