Javio se čovek sa pritiskom 220/150, popio je lek i 10 minuta kasnije imao je infarkt“ – to su reči koje je danas iznela doktorka Ivana Stefanović iz Hitne pomoći Beograda. Ona je upozorila da pacijenti sa kardiovaskularnim problemima trebaju biti posebno oprezni, posebno ako ne uzimaju redovnu terapiju.

Sa promenom vremena, krvni pritisak može oscilirati, što dodatno ugrožava pacijente sa srčanim problemima. Najviše su u opasnosti oni koji ne prate propisanu terapiju. Doktorka Stefanović je istakla da je važno da pacijenti ne čekaju simptome srčanog ili moždanog udara već da se redovno kontrolišu i vode računa o svom zdravlju.

U jednom dramatičnom slučaju, pacijent je pozvao Hitnu pomoć sa visokim pritiskom od 220/150, popio je lek, a desetak minuta kasnije je doživeo infarkt. Doktorka Stefanović je naglasila da je važno da pacijenti znaju prepoznati simptome infarkta, kao što su jak bol u grudima koji se širi u levu ruku, vilicu, leđa i stomak.

Kada je reč o simptomima infarkta, prvi znak je jak bol u sredini grudi koji se širi u levu ruku. Lekari savetuju da se odmah pozove Hitna pomoć ako se javi jak bol u grudima, praćen preznojavanjem i gušenjem. Doktorka Andrijana Ilić iz Hitne pomoći je objasnila da pacijenti koji imaju infarkt često deluju bledo, preznojeno, kratko dišu i ne mogu da leže.

U slučaju infarkta, važno je da pacijent bude postavljen u udoban položaj i da se odmah pozove Hitna pomoć. Saradnja sa medicinskim timom je ključna jer je hitno reagovanje od presudnog značaja. Pacijenti koji osećaju jak bol u grudima trebaju da se štede i budu mirni, jer stres može pogoršati njihovo stanje.

Savetuje se da se obave hitne konsultacije i pregledi kako bi se sprečile srčane i moždane bolesti. Brza reakcija i pravovremena dijagnostika mogu spasiti život pacijentu koji je doživeo infarkt. Važno je da se pruži prva pomoć i da se medicinska pomoć ne odlaže kako bi se sprečile ozbiljne posledice.