Visok krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, predstavlja ozbiljno zdravstveno stanje koje često ostaje neprimećeno. Mnogi ljudi zanemaruju simptome poput glavobolje, smatrajući ih bezazlenim i obično posegnuvši za tabletama protiv bolova. Ovaj pristup može dovesti do ozbiljnih komplikacija, uključujući srčane i moždane udare. Zbog nedostatka specifičnih simptoma, hipertenzija je često nazivana „tihim ubicom“, jer mnogi pacijenti nisu svesni da pate od ovog stanja.
Jedan od glavnih problema u prepoznavanju hipertenzije je njena podmuklost. Osobe koje ne osećaju nikakve simptome obično ne razmišljaju o merenju krvnog pritiska. Kardiolozi savetuju da osobe starije od 40 godina, sa viškom kilograma i porodičnom predispozicijom za hipertenziju, redovno idu na preglede kako bi se proverilo da li imaju povišen krvni pritisak.
Pored starosti, postoje i drugi faktori rizika za razvoj hipertenzije. Na primer, loša ishrana, pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola, nedostatak fizičke aktivnosti i konstantan stres mogu značajno doprineti razvoju ovog stanja. Iako hipertenzija sama po sebi ne pokazuje očigledne simptome, telo često šalje signale da nešto nije u redu. Najčešći simptomi koji mogu ukazivati na povišen pritisak uključuju česte glavobolje, zamagljen vid i osećaj pritiska u grudima. Ipak, važno je napomenuti da ovi simptomi mogu biti prisutni i kod drugih zdravstvenih problema.
Za rano otkrivanje hipertenzije preporučuje se redovno merenje krvnog pritiska. Normalne vrednosti krvnog pritiska iznose 120/80 mmHg. Povišen pritisak se definiše kao vrednosti između 120/80 i 129/80 mmHg, dok se hipertenzija prvog stadijuma dijagnostikuje pri vrednostima od 130/80 mmHg. Drugi stadijum hipertenzije počinje pri vrednostima 140/90 mmHg, dok vrednosti od 180/120 mmHg zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
Zanimljivo je da neki pacijenti imaju normalan pritisak kod kuće, ali on naglo raste kada dođu kod lekara. Ovaj fenomen poznat je kao „fenomen belog mantila“ i dijagnostikuje se korišćenjem holtera, uređaja koji meri krvni pritisak tokom 24 sata uobičajenih dnevnih aktivnosti.
U nekim slučajevima, visok krvni pritisak može se razviti naglo kao sekundarna posledica drugih oboljenja, kao što su bolesti bubrega, štitne žlezde ili hormonske neravnoteže. Stoga je važno identifikovati osnovni uzrok povišenog pritiska, jer se često lečenjem tih osnovnih stanja može normalizovati i krvni pritisak.
Ako sumnjate na povišen krvni pritisak, najbolje je obratiti se lekaru opšte prakse. On će vam preporučiti odgovarajuće korake za regulisanje problema ili vas uputiti na dodatne analize kako bi se odredila adekvatna terapija. Redovni pregledi i proaktivno praćenje zdravlja ključni su za prevenciju ozbiljnih zdravstvenih problema povezanih sa hipertenzijom.
U zaključku, visok krvni pritisak je stanje koje zahteva ozbiljnost i pažnju. Ignorisanje simptoma i nedostatak preventive može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Kroz edukaciju i redovno merenje, moguće je prepoznati i kontrolisati hipertenziju, čime se smanjuje rizik od komplikacija i poboljšava kvalitet života.
