Badnji dan je najbogatiji hrišćanski praznik prema našim narodnim verovanjima i običajima. Iako se Badnji dan smatra hrišćanskim praznikom, narod ga je proslavljao na način koji se teško može okarakterisati kao hrišćanski. Većina badnjih i božićnih običaja utemeljena je na saznanju da tih dana počinje nova godina i na verovanju da se baš tada odlučuje o sudbini kuće i ukućana u narednom jednogodišnjem periodu. Gotovo sve magijske ili kultne radnje o tim praznicima bile su inspirisane težnjom da se obezbede sreća i napredak u godini.

Na Badnji dan se ne pozajmljuje iz kuće, a ako je šta ranije pozajmljeno, traži se natrag, jer se ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Badnji dan. Također, žene bi trebalo da zaklapaju grebene, jer će se tako zverima zatvoriti usta. Običaj je i da se vatra na ognjištu ne raspiruje duvanjem, da vetar ne bi otresao pšenicu i da se stoka ne nadima od trave, već se vatra raspiruje lisnatim granama.

Na Badnji dan se pospe solju, žitom i projom stoka da bi se sačuvala od čini. Nakon večere poređaju se sve kašike uza zid po starešinstvu, pa čija preko noći padne, taj će umreti iduće godine. Također, je običaj i da se orasi krcaju, a svaki ukućanin razbije orah da vidi kakva mu je sreća te godine.

Na Badnji dan kada se svi poslovi završe, rastopi se u jednoj većoj šerpi ili tiganju mast, pa se u njoj ogledaju svi ukućani. Ko ne vidi svoju glavu, taj će dogodine umreti. U nekim ovčarskim krajevima, čobanin na Badnji dan nosi pod jezikom kamičak, jer će se vuku tako skameniti vilice ako se približi stadu, pa neće moći da kolje ovce.

Običaj je da se badnjak seče na poseban način – sekirom ukoso sa istočne strane. Loš je znak ako se badnjak pri pada osloni na drvo do sebe umesto da padne direktno na zemlju.

Također, postoje i verovanja u narodnu meteorološku prognozu na Badnji dan. Ako na Badnji dan bude oblačno, biće rodna godina. Ako se na Badnji dan nakupi dosta pepela na badnjaku koji gori na ognjištu, veruje se da će zima biti jaka sa dosta snega. Ako varnice iz badnjaka iskaču same iako niko ne džara po vatri, veruje se da će biti dosta meda.

Ove narodne običaje i verovanja i dalje se poštuju u mnogim seoskim i gradskim sredinama gde za to postoje uslovi te se Badnji dan i dalje proslavlja na tradicionalan način.