Prošla godina je bila izazovna za tržište nekretnina, s obzirom na to da su visoke cene stanova usporile prodaju. Investitori se većinom fokusiraju na luksuzne nekretnine, što dodatno otežava pristup stanovima za obične kupce. Stručnjaci smatraju da će, kada se investicioni kupci povuku, stanovi ponovo postati domovi umesto ulaganja.
Za mnoge ljude, rešavanje stambenog pitanja predstavlja značajnu odluku, zbog čega je važno odabrati kvalitetan stan sa urednom dokumentacijom. U Nišu je u poslednje četiri godine zabeležena velika potražnja za stanovima, naročito među mladim bračnim parovima. Prema rečima Sandre Blažić iz agencije „Blažić“, najtraženiji su manji stanovi, površine od 45 do 67 kvadrata. Cene su se povećale za 20 do 30 procenata u poslednje četiri godine, a cena kvadrata u novogradnji kreće se od 1.600 evra na periferiji do 2.500 evra u centru grada.
U Kragujevcu, stanovi u starogradnji su značajno jeftiniji, čak 30 procenata u poređenju s novogradnjom, gde je cena kvadratnog metra dostigla 1.800 evra. Miroslav Brković iz agencije „Brković“ objašnjava da se manji stanovi brže prodaju jer su pristupačniji kupcima.
U Beogradu, situacija je još složenija, jer je centar grada postao najskuplja lokacija za gradnju, a mogućnosti za nove projekte su sve manje. Cene na Novom Beogradu su pre tri godine bile između 2.500 i 3.200 evra po kvadratu, dok su se sada povećale za 30 procenata. Stojan Čolakov, predsednik Građevinske komore Srbije, ukazuje na devalvaciju evra u odnosu na dinar, što dodatno komplikuje situaciju.
Danijela Rabrenović iz arhitektonskog biroa „Beograd“ ističe da su cene stanova znatno porasle, dok infrastruktura ostaje na istom nivou. Prosečan građanin ne može sebi da priušti nekretninu u centralnim gradskim zonama, dok se sve više investicionih stanova pojavljuje na tržištu. Ona predlaže da država preduzme mere, poput povećanja poreza za investicione stanove, kako bi se olakšao pristup stanovanju za obične građane.
Podaci Republičkog geodetskog zavoda pokazuju da je oko 75 procenata kupaca plaćalo gotovinom, dok je preostalih 25 procenata koristilo kredite. U Beogradu je prošle godine prometovano nekretninama u vrednosti od oko dve milijarde evra. Stručnjaci preporučuju preusmeravanje potražnje sa tržišta nekretnina na tržište kapitala, kako bi se običnim građanima omogućilo lakše kupovanje stanova.
Tržište nekretnina suočuje se s izazovima, ali uz pravilne mere i regulative, postoji nada za povratak pristupačnijih stanova za sve.
