U savremenim vezama često se postavljaju pitanja o intimnosti i seksualnoj povezanosti između partnera. Mnogi se pitaju: Da li se partneru još uvek sviđam? Da li postoji rizik od prevare? Kako mogu da podržim partnera koji se suočava sa problemima mentalnog zdravlja? Hoćemo li ikada povratiti bliskost?
Seksualne pauze u vezama su česta pojava, i često se postavlja pitanje kada takva pauza prelazi u „vezu bez seksa“. Stručnjakinja za veze, Hejli Kvin, ističe da ne postoji univerzalno pravilo o učestalosti seksualnih odnosa. Neki ljudi smatraju da je veza bez seksa ona u kojoj nije bilo intimnosti poslednjih mesec dana, dok drugi to definišu samo kada jedan od partnera otvoreno kaže da više ne želi seks.
Razlozi zbog kojih može doći do smanjenja seksualne aktivnosti su raznovrsni. Zdravstveni problemi, starenje, gubitak želje ili čak identifikacija kao aseksualna osoba mogu uticati na seksualnu povezanost. Pored toga, svakodnevni životni izazovi, kao što su dolazak bebe, stres na poslu ili umor, takođe značajno utiču na intimu. Seksualne pauze i periodi „zatišja“ su potpuno normalni u dugim vezama.
Istraživanja sugerišu da postoji optimalna učestalost seksualnih odnosa koja dovodi do veće sreće u vezi. Na primer, istraživanje iz 2015. godine na Univerzitetu Jork pokazalo je da nivo sreće raste kada partneri imaju seks jednom nedeljno, a zatim se stabilizuje. Slično su potvrdili i istraživači sa Univerziteta u Torontu, koji su otkrili da za većinu parova seks jednom nedeljno predstavlja idealnu meru za osećaj povezanosti i zadovoljstva.
Međutim, važno je napomenuti da prekomerni pritisak na sebe da „morate“ imati seks jednom nedeljno može izazvati dodatni stres i obesmisliti intimnost. Ako osećate da vaša veza klizi ka „seksualnoj pustinji“, Hejli savetuje da se zapitate da li je to samo prolazna faza. Ponekad, ako je jedan partner pod velikim stresom, može se povući fizički, što drugu osobu može učiniti nesigurnom i željnom bliskosti.
Kako bi se prekinuo začarani krug nedostatka intimnosti, kompromis je ključan. To može značiti da jedan partner treba da ostavi svoje potrebe po strani kako bi podržao drugog koji se suočava sa sopstvenim izazovima. Ako se partner zatvara i ne želi da razgovara o problemima, savetovanje za parove može biti korisno rešenje.
Hejli predlaže i pronalaženje zajedničkog tla koje ne podrazumeva nužno strastven seksualni život, kao što su jutarnje masaže, maženje ili vreme provedeno u nežnosti. U dugim vezama, smanjenje želje je prirodni proces koji mogu proći mnogi parovi. Uz međusobnu posvećenost i razumevanje, ti periodi se mogu prevazići.
Zato je važno otvoreno komunicirati o osećanjima, potrebama i izazovima u vezi. Samo kroz iskren dijalog partneri mogu stvoriti prostor za razumevanje i podršku, čime se može obnoviti bliskost i intimnost. U konačnici, ključ uspešne veze leži u sposobnosti partnera da se prilagode, razumeju i podrže jedno drugo kroz sve izazove koje život donosi.
