Nudistička plaža na Adi Ciganliji, poznata kao „naturistička plaža“, nastala je sredinom osamdesetih godina prošlog veka kao odgovor na trend naturizma koji je bio popularan među nemačkim i skandinavskim turistima na Jadranu. Beograđani su takođe prihvatili ovu modu, a hrabri pojedinci su se bez ustručavanja sunčali i kupali potpuno goli na obali Savskog jezera.

Nudistički deo plaže bio je smešten na samom kraju obale jezera, što je otežavalo pristup kupalištu. Besparica osamdesetih godina dovela je do potiskivanja nudista sa plaže, dok su „obučeni“ posetioci sve više zauzimali prostor. Radna organizacija „Ada Ciganlija“ nije podržavala naturizam i nudisti su sami uređivali svoj deo plaže.

Sporazumevanje između nudista i vlasti bilo je otežano, a situacija se dodatno zakomplikovala kada su im uklonili tuševe zbog prljave vode. Vlasti su odbijale da investiraju u infrastrukturu naturističke plaže, što je dovelo do nelagodnosti među posetiocima.

Nudisti su postepeno izgubili teritoriju na plaži, a nerešena situacija često je dovodila do neprijatnosti među posetiocima. Danas je broj posetilaca naturističke plaže znatno manji u poređenju sa osamdesetima, ali su društveni trendovi postali tolerantniji prema ovakvim oblicima slobode.

Iako je naturizam i dalje prisutan na Adi Ciganliji, intenzitet uživanja na ovoj plaži je opao u poređenju sa prošlim vremenima. Bez obzira na manje broj posetilaca, „naturistička plaža“ i dalje ostaje deo istorije ovog poznatog beogradskog izletišta.