U sam osvit 15. veka, bratstvo Manastira Studenice suočilo se s velikim iskušenjem. Turske čete su se približavale, željne pljačke i razaranja. Monasi su se žurno trudili da sklonili dragocenosti i crkvene relikvije, ali su se posebno zabrinuli za ikonu Presvete Bogorodice Trojeručice. U žurbi, jedan monah je izneo ikonu iz oltara, privezao je za samar magareta i pustio ga da ide kuda mu je volja, smatrajući da je svuda bolje od toga da padne u ruke Osmanlija.
Magare je putovalo danima i nedeljama, prešlo je iz Doline jorgovana, staru Srbiju, i stiglo na Atos, do bespuća Svete Gore. Zaustavilo se stotinak metara ispred Manastira Hilandar i pokleklo. Poživeo je još malo da bi bratstvo moglo da mu skine blagodatni teret. Tako se, nakon gotovo dva veka, čudotvorna ikona vratila na mesto odakle je i pošla za Srbiju.
Ovo je samo jedan od mnogih neverovatnih podataka o ovoj ikoni, koja predstavlja najveće blago među Srbima i jedno od najpoštovanijih u pravoslavnom svetu. Njena priča počinje vekovima ranije, u Siriji, gde je Sveti Jovan Damaskin doživeo jedno od najvećih čuda.
Na početku osmog veka, tokom borbe protiv slavljenja ikona, Sveti Jovan je bio optužen od strane kalifa Damaska Validom. Kalif je naredio da mu se odseče desna ruka, koja je navodno korišćena za pisanje protiv njega. Nakon izvršenja kazne, Sveti Jovan je zamolio da mu se preda odsečena ruka, što mu je i ispunjeno. U svom domu, pred porodičnom ikonom Presvete Bogorodice, molio se dugo da mu Bogorodica vrati ruku kako bi mogao nastaviti da piše u slavu ikona.
Ikona je u Srbiju doneta od strane cara Dušana. Sveti Sava je prvi doneo Trojeručicu na Svetu Goru, gde je ostala do 1347. godine, kada ju je car Dušan poneseo za Srbiju u znak blagoslova. Iako nije jasno kako se ikona našla u Studenici, poznato je da je napustila Svetu Goru na opisani način.
Nakon dugog moljenja, Sveti Jovan je, umoran od bola, zaspao. U snu je video živu Bogorodicu koja mu je rekla da je isceljen i da ne treba više da se žali. Kada se probudio, video je da mu je ruka potpuno zdrava. U znak zahvalnosti, prikačio je srebrnu ruku na donjoj strani ikone kao podsećanje na čudo.
Čuda su se nastavila dešavati. Nakon što je napustio Siriju i otišao u Palestinu, Sveti Jovan se zamonašio u lavri Svetog Save, gde je čuo zanimljivu priču. Pre nego što je umro, Sveti Sava Osvećeni prorekao je da će po njegovom grobu doći carski sin iz budućnosti. Kada se taj sin poklonio nad njegovim grobom, igumanski štap je pao pred njega, što se dogodilo i sledećih dana, potvrđujući reči proroka.
U znak velike počasti, monasi su postavili Trojeručicu u oltar Saborne crkve Manastira Hilandar. Međutim, ikona je odlučila da promeni mesto. Nakon smrti igumana, bratstvo nije moglo da se dogovori ko će ga naslediti zbog razlika među nacionalnostima. U tom trenutku, Bogorodica se umešala. Monasi su više puta nalazili ikonu na igumanskom mestu, što je izazvalo čuđenje među njima.
Jednog jutra, pustinjak je došao i rekao da mu se Bogorodica javila u snu, govoreći da je ona igumanija Hilandara i da monasi treba da se izmire. Od tog trenutka, Trojeručica je zvanično postala igumanija ove najveće srpske svetinje, donoseći mir među monasima i potvrđujući svoje mesto u srcima vernika.
