Dragan Tikić, lokalni moćnik iz Vojvodine, uhapšen je zbog sumnje da je organizovao poresku prevaru tešku više od 200 miliona dinara. Ova akcija, koja je uključivala članove njegove porodice i vlasnike 66 poljoprivrednih gazdinstava, otkrila je složen sistem fiktivnog prikazivanja prodaje poljoprivrednih proizvoda kako bi se izbeglo plaćanje poreza.
Prema rečima glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Nenada Stefanovića, Tikić je od 1. januara 2020. do 30. septembra 2024. godine osmislio plan za vršenje krivičnih dela, uz pomoć svoje supruge, sinova i kćerki. Njihovo delovanje je uključivalo prodaju pšenice, kukuruza, uljane repice, merkantilne soje i suncokreta preko malih poljoprivrednih gazdinstava koja nisu bila obveznici PDV-a.
Sumnja se da je Tikić kroz ovu šemu smanjivao poresku obavezu PDV-a sa 15% na 8%, ostvarujući pravo na povraćaj PDV-a, dok je u isto vreme umanjivao porez na prihod. Na taj način, on je uspeo da ostvari značajnu finansijsku dobit na račun države.
Osumnjičeni su koristili 66 poljoprivrednih gazdinstava, koja su bila van sistema PDV-a, i kojima je Tikić upravljao ili su njima upravljali članovi njegove porodice. Nositelji ovih gazdinstava, po nalogu Tikića, izdavali su lažne otkupne listove, predstavljajući svoja gazdinstva kao prodavce, dok su zapravo roba i proizvodi dolazili iz skladišta Dragana Tikića. Ova lažna dokumentacija omogućila je izbegavanje plaćanja poreza i ostvarivanje ilegalnog profita.
U akciji koja je usledila, uhapšeno je još pet osoba povezanih s Tikićem, uključujući fiktivne vlasnike nekih od poljoprivrednih gazdinstava. Uhapšeni su B.I, D.I, S.R, S.K.K. i D.S., a sumnja se da su oni takođe bili uključeni u ovu prevaru. Dragan Tikić je imao ključnu ulogu u organizaciji i vođenju ove operacije, dok su njegovi saradnici svesno učestvovali u lažiranju dokumenata.
Jedna od Tikićevih zaposlenih, Ž.V., takođe je uhapšena zbog potpisivanja lažnih otpremnica, svesna da time pomaže u vršenju krivičnog dela. Osumnjičeni su se svesno uključili u ovu kriminalnu aktivnost, a imovinu stečenu na nezakonit način prenosili su na Dragana Tikića. On je zatim tu imovinu koristio ili prosleđivao članovima svoje porodice, investirajući u različite nepokretnosti, s namerom da prikrije nezakonito poreklo.
Hapšenje Dragana Tikića i njegovih saradnika deo je šire akcije protiv korupcije, koja je pokazala koliko su duboko ukorenjeni ovakvi kriminalni obrasci u lokalnim zajednicama. Tikić je bio poznat kao „lokalni šerif“, a njegovo hapšenje je izazvalo veliku pažnju javnosti.
Pored Tikića, uhapšeni su i članovi njegove porodice, uključujući i njegovu ćerku, što dodatno oslikava ozbiljnost situacije i implikacije koje ovakvi slučajevi imaju za društvo. Iako su u pitanju privatne osobe, njihova dela su direktno uticala na državne finansije i poverenje građana u institucije.
Ova situacija ukazuje na potrebu za jačim nadzorom i kontrolom u sektorima kao što su poljoprivreda i trgovina, kako bi se sprečili slični oblici prevare u budućnosti. Akcija protiv Dragana Tikića može poslužiti kao primer i upozorenje drugima koji razmišljaju o ulasku u slične kriminalne aktivnosti.
U zaključku, hapšenje Dragana Tikića i njegovih saradnika predstavlja važan korak u borbi protiv korupcije u Srbiji, a nadležni organi će morati nastaviti da rade na razotkrivanju i sprečavanju ovakvih prevara kako bi zaštitili interese države i građana.
