Praznici su za mnoge ljude najlepše doba godine, ali za neke mogu biti izvor stresa i tuge, posebno za one koji su sami ili se suočavaju sa teškim emotivnim izazovima. Depresija tokom praznika može postati intenzivnija, a osećaj isključenosti još očigledniji. Društvene mreže sa slikama savršeno dekorisanih domova i srećnih porodica mogu produbiti osećaj usamljenosti i pritiska.

Praznična depresija postaje realnost za mnoge koji su suočeni sa gubicima, promenama u životnoj situaciji ili nesigurnošću. Važno je prepoznati simptome praznične depresije, kao što su tuga, potištenost, nedostatak energije, problemi sa spavanjem, povlačenje u sebe i anksioznost.

Faktori koji doprinose prazničnoj depresiji mogu biti smanjenje broja sunčevih sati, nedostatak vitamina D, stres oko praznika i način razmišljanja. Važno je promeniti način razmišljanja i postaviti realne ciljeve umesto idealizovanih predstava o praznicima. Psihoterapija može pomoći u prepoznavanju iracionalnih uverenja i promeni načina razmišljanja.

Da bismo prevazišli prazničnu depresiju, važno je biti realan u očekivanjima, praktikovati fizičku aktivnost, provoditi više vremena na otvorenom i usvojiti zdrave navike. Važno je postaviti granice, raditi ono što volimo i potražiti profesionalnu pomoć ako je potrebno.

Kada želimo pomoći nekome ko pati od praznične depresije, važno je pokazati empatiju, pružiti podršku i pitati osobu šta joj je potrebno. Nemojte forsirati druženje ili pokušavati da „popravite“ tu osobu, već budite tu za nju i podstaknite je da potraži profesionalnu pomoć ako je potrebno.

Praznična depresija se delimično može sprečiti kroz promenu načina razmišljanja, postavljanje realnih ciljeva, praktikovanje dobrih navika i prepoznavanje iracionalnih uverenja. Fokusirajte se na stvari koje su pod vašom kontrolom i naučite da postavite prioritete. Prepoznavanjem i menjanjem obrazaca mišljenja i ponašanja možemo smanjiti stres i depresiju tokom praznika.