Japanci su poznati kao jedan od najdugovečnijih naroda na svetu. Prema izveštaju „World Population Prospects 2024“ Odeljenja za ekonomske i socijalne poslove Ujedinjenih nacija, očekivani životni vek za one koji se rađaju 2024. godine u Japanu iznosi 84,7 godina. Ova cifra ga svrstava među zemlje sa najvišim očekivanim životnim vekovima globalno, dok je globalni prosek, koji obuhvata sve zemlje, 73,30 godina.
Jedan od ključnih faktora koji doprinosi dugovečnosti Japanca je njihova ishrana, koja se pretežno bazira na ribi i plodovima mora. Riba je bogata jodom i omega-3 masnim kiselinama, što pozitivno utiče na zdravlje. Iako se često smatra da su geni presudni za zdravlje, istraživanja pokazuju da se Japanci, kada se presele na zapad, suočavaju sa većim rizikom od oboljenja, slično zapadnjacima, što sugeriše da tajna dugog života leži u njihovoj ishrani.
Jod, koji se često nalazi u morskim algama kao što su nori, kombu i wakame, ima brojne koristi za zdravlje. Stabilna funkcija štitne žlezde je jedna od najvažnijih prednosti unosa joda. Japanci redovno konzumiraju hranu bogatu jodom, što doprinosi niskom procentu hipotireoze i drugih bolesti štitne žlezde.
Pored toga, jod igra važnu ulogu u prevenciji mentalnih i fizičkih poremećaja. Dobar nivo joda može sprečiti kretenizam kod novorođenčadi, kašnjenja u razvoju mozga, poremećaje pažnje i depresiju. Japanci beleže nisku stopu ovih stanja, naročito kada se uporede sa zemljama gde su deficiti joda češći.
Uzimanje joda takođe utiče na zdrav metabolizam i smanjuje stopu gojaznosti. Zdrava štitna žlezda je ključna za zdrav metabolizam, što dovodi do niže stope gojaznosti među Japancima, koji imaju značajno niži procenat gojaznosti u poređenju sa mnogim zapadnim zemljama.
Doktor David Deri naglašava da je jod jedan od najboljih antibiotika i antivirotika. U svetu gde mnoge bolesti počinju ili se pogoršavaju usled upala izazvanih bakterijama i virusima, ova informacija postaje još značajnija. Svakih 17 minuta krv cirkuliše kroz tkivo štitne žlezde, a ako postoji dovoljna količina joda, bakterije i virusi mogu biti uništeni.
Međutim, ljudsko telo ne može skladištiti jod, stoga je neophodno svakodnevno ga unositi. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da odrasla osoba unosi oko 150 mikrograma joda dnevno, ali se preventivno dejstvo postiže unošenjem većih količina. Zanimljivo je da Japanaci konzumiraju oko 12 miligrama joda dnevno, što je desetostruko više od preporučene količine.
Uzimajući u obzir sve navedeno, jasno je da ishrana bogata jodom može značajno doprineti zdravlju i dugovečnosti. S obzirom na to da Japanci uživaju u jednom od najdužih životnih vekova na svetu, možda bismo trebali razmotriti povećanje unosa joda kroz hranu i vodu kako bismo unapredili svoje zdravlje. Učenje od Japanca i prilagođavanje njihovih zdravih navika može biti korak ka boljem i dužem životu.
U svetlu ovih informacija, možemo se zapitati: koliko je joda prisutno u našoj ishrani? Da li ispunjavamo dnevne preporuke? Povećanje unosa joda može biti ključno za prevenciju mnogih zdravstvenih problema i poboljšanje opšteg stanja organizma. Sledimo primer Japanaca i unosi više joda u našu svakodnevnu ishranu.
