Penzijski osiguranici koji su radili u više država, zahtev za penziju podnose isključivo u državi u kojoj imaju prebivalište. To znači da se bez obzira na broj država, podnosi samo jedan zahtev za penziju, a ostvarivanje srazmerne penzije po osnovu rada u više zemalja lakše je za one koji su radili u jednoj od 35 država, sa koliko njih Srbija ima zaključen sporazum o socijalnom osiguranju, objasnili su iz Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO).

U najnovijem broju Glasa osiguranika, glasilu Fonda PIO, se pojašnjava da se zahtev podnet u jednoj državi, smatra zahtevom za penziju u svim državama u kojima osiguranik ima staž, a to znači i da će se u svim državama prihvatiti isti datum podnošenja zahteva.

Zato je važno da podnosilac zahteva navede sve države u kojima je radio i da uz zahtev priloži odgovarajuće dokaze o stažu a ukoliko se dokazima o stažu ne raspolaže, potrebno je u zahtevu što preciznije navesti poslodavce i tačna mesta i periode rada.

Ovo se, preciziraju iz Fonda PIO, odnosi na zaposlenje, ali i na bilo koji drugi rad koji je prema pravnim propisima pojedine države predviđen kao obavezno penzijsko osiguranje.

Kada je reč o proceduri, navode da je posle podnošenja zahteva za penziju, prva obaveza Fonda da utvrdi penzijski staž navršen u Srbiji. Ukoliko je trajanje tog staža dovoljno za ostvarivanje prava na penziju, donosi se rešenje i utvrđuje pravo na tzv. samostalnu penziju a za nju, staž navršen u inostranstvu nije potrebno uračunavati i zato se i ne čeka potvrda staža iz inostranstva.

Po donošenju rešenja, u sve države u kojima je navršen staž upućuje se odgovarajuće obaveštenje o zahtevu, uz potvrdu staža koji je navršen u Srbij a uz dopis se prilažu i svi raspoloživi dokazi o stažu u inostranstvu.

Izuzetno, za pokretanje postupka u pojedinim državama osiguranici treba da popune i obrazac zahteva koji ta država propisuje a sa tom obavezom upoznaće ih radnici Fonda PIO.

Različiti uslovi za penzionisanje

Inostrani nosioci odnosno fondovi za penzijsko osiguranje, po dostavljenoj dokumentaciji sprovode postupak i odlučuju o pravu na penziju, navode iz Fonda PIO i dodaju da ostvarivanje prava na penziju u Srbiji ne znači da su uslovi ispunjeni i u inostranstvu.

Svaka država primenjuje svoje propise i sasvim je moguća situacija da starosni penzioner mora da sačeka navršenje još neke godine života za stranu penziju ili da recimo srpski invalidski penzioner ne ispunjava inostrane uslove.

Dodaju da je moguća i obrnuta situacija, odnosno da su uslovi druge države blaži, pa da osiguranik ranije dobije penziju iz inostranstva nego u Srbiji.

U slučaju da po sprovedenom postupku osiguranik dobije srpsku penziju, ali za inostranu ne ispuni uslove, potrebno je da nakon ispunjenja uslova ponovo podnese zahtev i to opet u državi gde živi, bez obzira na to što se zahtev odnosi isključivo na inostranu penziju.

U slučaju da staž navršen u Srbiji nije dovoljan za ispunjenje zakonskih uslova za penziju, neophodno je zatražiti potvrde staža iz svih zemalja u kojima je taj osiguranik radio. Pošto ovakva situacija može i znatno da odloži početak korišćenja penzije, poželjno je da osiguranici i pre podnošenja zahteva za penziju Fondu PIO podnesu zahtev za utvrđivanje staža u inostranstvu, jer tako mogu i da izbegnu iznenađenja u pogledu trajanja navršenog inostranog staža.