U savremenom svetu, gde su ekološki standardi i ekonomičnost vožnje postali sve važniji, vozači često traže načine da smanje potrošnju goriva. Iako automobilske kompanije neprekidno unapređuju motore kako bi trošili manje, vozači mogu značajno doprineti štednji goriva kroz svoje ponašanje na putu.
Jedno od ključnih pitanja koje se postavlja jeste koja brzina vožnje omogućava minimalnu potrošnju goriva. Preporučuje se korišćenje viših stepeni prenosa kako bi se smanjila potrošnja, uz obavezno poštovanje ograničenja brzine. Na primer, pri brzini od 50 km/h, vozači bi trebalo da pređu u četvrtu brzinu, a nekad čak i u petu, u zavisnosti od tipa motora.
Brzina vožnje direktno utiče na potrošnju goriva. Idealna brzina za ekonomičnu vožnju je između 90 i 100 km/h. Ako vozač vozi 100 km/h umesto 110 km/h, može uštedeti čak do 9% goriva. Takođe, važno je da broj obrtaja motora (o/min) ostane između 1500 i 2500, jer tada motor radi najefikasnije. Prekoračenje brzine do 120 km/h može dovesti do povećanja potrošnje goriva za čak 30% u poređenju s vožnjom pri 90 km/h.
Iako vožnja pri 90 km/h može biti optimalna za ekonomičnost, ona nije uvek praktična, posebno na autoputevima gde su i brzine i bezbednost važni faktori. Evropski savet za bezbednost saobraćaja (ETSC) takođe potvrđuje ove nalaze, ističući da automobili koji voze 90 km/h troše skoro 30% manje goriva nego oni koji voze 130 km/h. Efikasni raspon brzina za vožnju je između 50 i 80 km/h.
Osim brzine, postoje i drugi faktori koji utiču na potrošnju goriva. Na primer, nemačka organizacija TÜV Süd savetuje vozačima da pređu u viši stepen prenosa već pri 2000 o/min. Mnogi vozači ostaju predugo u nižim brzinama, dok se već pri 50 km/h može voziti u četvrtoj ili čak petoj brzini, posebno kod automobila sa turbo dizel motorima ili savremenim turbo benzinacima.
Jedan od jednostavnih trikova za smanjenje potrošnje je da se pri približavanju semaforima pusti gas i lagano uspori, umesto da se ubrzava do poslednjeg trenutka i naglo koči. Ovaj način vožnje ne samo da štedi gorivo, već i doprinosi bezbednosti na putu.
Na autoputu je preporučljivo ne prelaziti brzinu od 130 km/h, jer razlika u vremenu dolaska na odredište često nije značajna, dok potrošnja goriva može biti znatno veća. Brza vožnja, zajedno sa čestim usporavanjima i ubrzavanjima, dodatno povećava potrošnju.
Osim tehnike vožnje, vozači bi trebali voditi računa i o opterećenju vozila. Svaka dodatna težina od 100 kilograma može povećati potrošnju za 0,3 litra na 100 km. Ovo se odnosi i na dodatke poput krovnih kutija i nosača bicikala, koji narušavaju aerodinamiku vozila i takođe povećavaju potrošnju.
Na kraju, ne smemo zaboraviti na pritisak u gumama. Čak i mala razlika od 0,2 bara može značajno uticati na potrošnju, povećavajući je za čak 10%.
Sve u svemu, vožnja može biti znatno ekonomičnija ako se pridržavate ovih saveta. Povećanjem svesti o načinu vožnje i redovnim održavanjem vozila, vozači ne samo da mogu smanjiti potrošnju goriva, već i doprineti očuvanju životne sredine. Vožnja ekonomičnije nije samo pitanje uštede novca, već i odgovornosti prema prirodi i budućim generacijama.
