Uskrs je jedan od najvažnijih praznika u hrišćanskom kalendaru, simbolizujući prosvetljenje i nadu. Ove godine, praznik donosi posebnu knjigu pod nazivom „Život, smrt, večnost“, koju je pripremio Milan Šarac, poznati srpski scenarista i reditelj. Ova knjiga nije klasični teološki ili filozofski traktat, već zbirka misli i promišljanja raznih uglednih ličnosti, uključujući pisce, glumce, slikare, akademike, crkvene velikodostojnike, filozofe i sportiste, o večnim temama koje se tiču ljudske egzistencije.
Šarac je više od 20 godina radio na ovoj knjizi, razgovarajući sa stotinama ljudi, od kojih su mnogi preminuli. U knjizi se nalaze razmišljanja velikana poput mitropolita Amfilohija, Dobrice Ćosića, Milorada Pavića, Đorđa Marjanovića i mnogih drugih. Ova dela čine pravu riznicu misli o životu i smrti, postavljajući pitanja koja su od suštinske važnosti za svakog pojedinca.
Patrijarh srpski Porfirije, koji je napisao predgovor knjige, ističe da je reč o zbirci misli koja se bavi večitim pitanjem: kakva je svrha života kada je smrt neizbežna? Ovo pitanje se postavlja kroz vekove, a odgovori se kreću od filozofskih do duhovnih refleksija. U knjizi se prepoznaje da život nosi misteriju, smrt predstavlja zagonetku, a čovek je čudesno biće koje neprestano teži razumevanju svog postojanja.
U svečanom uskršnjem broju „Novosti“, objavljeni su zapisi o životu, smrti i večnosti, koje su napisali različiti akademici, episkopi, pisci i umetnici. Dušan Kovačević, poznati dramaturg, piše o tome kako su rođenje i smrt dva najvažnija događaja u ljudskom postojanju, dok Mira Stupica, istaknuta glumica, naglašava da naš hod kroz život zapravo predstavlja put ka smrti.
Đorđe Marjanović, popularni pevač, ističe da su život i ljubav nerazdvojni i da je smrt samo ogledalo našeg života. Svetozar Gligorić, šahovski velemajstor, dodaje da je život radost i svrha sama sebi, a smrt je neizbežna, ali ne umanjuje vrednost života. Ilija Petković, fudbaler i trener, veruje da nakon smrti duh i duša prelaze u drugu dimenziju, dok episkop Longin naglašava da je Bog života, a ne smrti.
Episkop Irinej ističe da život nije samo biološki ili psihološki fenomen, već duhovna radost koja se proteže u večnost. Vladimir Kanjuh, akademik, dodaje da čovek stalno traži viši smisao svog postojanja, dok Dobrica Ćosić, poznati pisac, priznaje da ne zna konačan odgovor na pitanje šta je život i smrt.
Milorad Pavić, još jedan značajan pisac, koristi metaforu lavirinta kako bi opisao odnos između duše i tela, dok Milić od Mačve, slikar, naglašava važnost stvaranja umetnosti kao načina da se suočimo sa smrtnošću. Olja Ivanjicki, takođe umetnica, opisuje život kao prelaz između stanja, naglašavajući da smrt ne znači kraj, već transformaciju.
U zaključku, Milan Šarac, autor knjige, naglašava da ljudi često uđu u život nepripremljeni i suočavaju se s raznim izazovima. I pored svih teškoća, ljudi nastavljaju da žive i vole život. Smrt je, prema njegovim rečima, „ništa“, a život je proces čekanja na večnost. Ova knjiga, koja okuplja misli velikana, poziva na razmišljanje o večnim pitanjima koja definišu ljudsku sudbinu. U vreme Uskrsa, ovi uvidi nas podsećaju na važnost života i vrednosti koje ostavljamo iza sebe.
