Sa objavama da je ekonomska kriza pri kraju, mnogi građani Srbije koji su zaduženi kod banaka očekuju pad kamatnih stopa. Od početka 2024. godine, centralne banke su obarale referentne kamatne stope, što je dovelo do optimizma među dužnicima. Međutim, prethodna godina je pokazala da pad kamatnih stopa nije bio onoliko značajan koliko su se ljudi nadali. Noviji podaci iz Narodne banke Srbije donose određene nagoveštaje o kretanju kamata u 2025. godini.
U januaru 2025. godine, prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite iznosila je 10,1%, što predstavlja porast od 0,2 procentna poena u odnosu na decembar. Ovaj rast je rezultat viših kamatnih stopa na gotovinske kredite i ostale nekategorisane kredite. Kada se posmatraju krediti indeksirani u evrima, kamatna stopa je iznosila 5,6%, što je takođe blagi porast u odnosu na prethodni mesec.
Iako su kamate u dinarima doživele pad, on je manji od očekivanog. Podaci pokazuju da su kamate na dinarske keš kredite ročnosti do jedne godine u januaru iznosile 10,97%, dok su u decembru bile 11,69%. Ovaj pad od 6% može delovati malo, ali predstavlja značajniji pomak. Krediti sa rokom otplate od dve do pet godina beleže još veći pad kamatnih stopa, sa 13,35% u januaru 2024. na 12,6% u decembru, a zatim na 12,29% u januaru.
Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je pripremila Narodna banka Srbije, očekuje se da će ograničiti rast kamata u budućnosti. Ipak, ovaj zakon neće direktno ograničiti kamate banaka, već će se fokusirati na smanjenje razlike između kamatnih stopa, kako bi se eliminisali „zelenaši“. Očekuje se da će banke od 2026. godine imati restrikcije u određivanju kamatnih stopa, koje ne mogu biti veće od 25% od tržišne prosečne kamate.
Tržišna potražnja i konkurencija među bankama igraju ključnu ulogu u oblikovanju kamatnih stopa. Kada je potražnja velika, banke su sklonije smanjenju kamata kako bi privukle klijente. S druge strane, kada je konkurencija slabija, kamate mogu rasti. U januaru je kamata na stambene kredite u dinarima porasla sa 9,61% na 9,97%, dok je kod kredita u evrima došlo do porasta sa 4,48% na 5,06%.
U međuvremenu, međubankarska kamatna stopa, kao što je belibor, beleži pad, što bi moglo uticati na dalja kretanja kamatnih stopa. Na primer, belibor je pao sa 5,69% na 4,7%, a euribor je zabeležio sličan trend. Ovi trendovi ukazuju na to da bi u budućnosti moglo doći do dodatnih promena u kamatnim stopama, ali je važno pratiti i reagovati na stvarne uslove na tržištu.
