Tokom zvanične posete Švedskoj 1976. godine, predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito doživeo je nezgodu kada mu je prst bio priklješten u vratima automobila. Incident se desio dok je izlazio iz kola, a njegov ađutant general Marko Rapo neoprezno je zatvorio vrata na suvozačevoj strani dok Tito još nije potpuno izašao iz vozila. Titu su priklješteni prsti, ali je na sreću odmah oslobodio njegovu ruku.

Ovaj incident zabeležile su kamere švedskih medija koje su bile prisutne tokom susreta između Tita i švedskog premijera Ulofa Palmea. Na snimku se vidi kako Tito objašnjava domaćinima kako je došlo do nezgode. I pored ovog incidenta, najveći interes javnosti je bio usmeren ka Titovim kreditima i zaduživanju.

U zlatnim sedamdesetim godinama, Jugoslavija je imala privid prosperiteta, sa ljudima koji su išli na letovanja i zimovanja, kupovali nameštaj, kola i uživali u lagodnom životu. Međutim, tužna istina je da je sve to bilo rezultat politike zaduživanja. Prema podacima dostupnim u mnogim institucijama, u vreme Titove smrti, SFR Jugoslavija bila je dužna između 18 i
20 milijardi dolara zbog intenzivne politike zaduživanja tokom 1970-ih.

Jugoslavija je koristila međunarodne kredite za finansiranje ekonomskog razvoja, modernizaciju industrije i infrastrukturne projekte. Međutim, zbog inflacije, deficita platnog bilansa i globalne ekonomske krize, otplata ovih dugova bila je otežana. Nakon Titove smrti, zemlja se suočavala sa problemima u vraćanju dugova, što je dovelo do ekonomske krize i političke nestabilnosti koja je kulminirala raspadom zemlje početkom 1990-ih.

Ovaj period istorije ima značajan uticaj na današnje društvo i ekonomiju zemalja bivše Jugoslavije. Pitanje dugova i zaduživanja i dalje je aktuelno, a lekcije iz prošlosti mogu nam pomoći da izbegnemo greške i sprovodimo odgovornu ekonomsku politiku. Titov incident u Švedskoj 1976. godine možda je bio nezgodan trenutak, ali njegovo nasleđe i politika zaduživanja ostavili su trajne posledice na ekonomiju Jugoslavije i regiona.