Zakon o bezbednosti saobraćaja (ZOBS) trenutno se nalazi u fazi izmene, sa ciljem da se prilagodi savremenim tehnološkim dostignućima i promenama koje utiču na sigurnost na putevima. Među predloženim novinama je uvođenje kamera sa veštačkom inteligencijom koje bi automatski prepoznavale prekršaje poput prolaska kroz crveno svetlo, prekoračenja brzine i nepropisne upotrebe mobilnog telefona, uz mogućnost automatskog slanja kazni. Takođe, planira se promena pravila za vozače sa probnom dozvolom kako bi im se olakšalo obavljanje osnovnih životnih i društvenih aktivnosti.
Pored ovih promena, novi zakon mogao bi uvesti obaveznu edukaciju mladih vozača tokom dve godine nakon dobijanja dozvole. Ova edukacija bi uključivala simulacije vožnje u teškim uslovima, kao što su kiša, magla i led, čime bi se vozačima omogućilo da se bolje snalaze u izazovnim situacijama. Takođe, razmatra se dozvola biciklistima da se u jednosmernim ulicama kreću dvosmerno, čime bi se unapredila bezbednost i povezanost biciklističkog saobraćaja.
Važeći ZOBS, koji je usvojen 2009. godine, pretrpeo je više ad hoc izmena, a sistemske promene su se dogodile 2018. i 2023. godine. S obzirom na brzinu tehnološkog razvoja, neophodno je da zakon bude usklađen sa novim tehnologijama i aktuelnim potrebama saobraćaja. Šira i stručna javnost ima priliku da iznese svoje predloge, a svi zainteresovani mogu ih poslati na mejl adresu [email protected].
Načelnik Uprave saobraćajne policije, Slaviša Lakićević, ističe da je ključno ispraviti nelogičnosti koje su nastale usled brojnih izmena zakona. On podseća da su poslednjim izmenama uvedena neka nova rešenja, ali da veliki broj oduzetih vozila višestrukih povratnika i učesnika bez prava na upravljanje ukazuje na to da sistem upravljanja bezbednošću saobraćaja nije delotvoran i da su potrebne značajnije promene.
Radna grupa koja radi na izradi novog zakona razmatra nekoliko predloga za unapređenje bezbednosti u saobraćaju. Predlozi uključuju uvođenje pametnih kamera koje bi automatski prepoznavale prekršaje, kao i „zelene bonuse“ za vozače koji ne čine prekršaje, digitalne vozačke dosije, obavezne alko-teste prilikom svakog zaustavljanja, i zaštitu ranjivih učesnika u saobraćaju.
Jedan od predloga je i uvođenje specijalnih zona u kojima bi prioritet imali pešaci i biciklisti, uključujući postavljanje više biciklističkih staza i prelaza sa posebnom svetlosnom signalizacijom. Takođe, predviđa se obavezna edukacija za mlade vozače, koja bi se sastojala od simulacija vožnje u teškim uslovima i radionica o odgovornosti u saobraćaju.
Radna grupa takođe razmatra povećanje visine kazni, kao i mere trajnog oduzimanja vozila za prekršitelje. U planu je i definisanje kontrole nedozvoljenih medikamenata, kao i strogih mera za vozače sa probnom dozvolom, kako bi se obezbedilo da oni mogu da obavljaju osnovne životne i društvene aktivnosti.
Lakićević naglašava da je neophodna edukacija kroz školski sistem, ne samo za mlađe uzraste, već i za srednjoškolce, s obzirom na to da je stradanje mladih vozača posebno izraženo. Kao primer dobre prakse, on ističe zakonodavstvo Slovenije koje se bavi zaštitom mladih vozača kroz obavezne treninge bezbedne vožnje, dok se za Tursku navodi da je obavezna mejl adresa u vozačkoj dozvoli omogućila bržu komunikaciju sa počiniocima prekršaja.
Radna grupa ima ambiciju da zakon bude jednostavan i lako primenljiv, kako za saobraćajne policajce, tako i za sudije, čime bi se postigao bolji efekat na građane. Načelnik Lakićević smatra da je nužno uspostaviti jasne granice prihvatljivih grešaka i nedozvoljenih ponašanja, uz jasno utvrđene mere, uključujući privremeno ili trajno isključivanje iz sistema.
