Evropska unija se suočava s naglim porastom cena gasa, koje su u aprilu 2024. godine dostigle nivoe viđe za 30% u odnosu na januar iste godine. Ova situacija izaziva zabrinutost među potrošačima i industrijom, dok Evropska komisija razmatra mogućnost uvođenja ograničenja cena, na šta energetska industrija upozorava da bi moglo poremetiti tržišne tokove.
Jedan od ključnih razloga za rast cena je smanjenje dotoka ruskog gasa u Evropu, koji trenutno dolazi samo putem gasovoda „Turski tok“. Dotok gasa preko Ukrajine je potpuno prekinut, što dodatno otežava situaciju. Osim toga, zima 2024. godine se pokazala kao hladnija nego prethodnih godina, što je povećalo potražnju za energentima.
Prema rečima Jelice Putniković, urednice portala „Energija Balkana“, psihološki efekat takođe igra značajnu ulogu u formiranju cena. Ne samo da su evropski potrošači pod pritiskom da obezbede energente, već je i najava bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa o potrebi za većim nabavkama američkog gasa dodatno pojačala potražnju. Ovaj gas, poznat kao utešeni gas, skuplji je od ruskog gasa koji se transportuje gasovodima, što dodatno komplikuje situaciju.
Putniković ističe da Evropska unija kasni s implementacijom kontrola cena, a trenutna realnost je takva da su evropske kompanije primorane da kupuju skuplji gas koji dolazi tankerima. U ovakvim okolnostima, očekivati snižavanje cena nije realno, jer proizvođači gasa, bez obzira na to da li dolaze iz Amerike ili nekog drugog dela sveta, neće smanjivati cene samo zbog pritiska iz Brisela.
Nadežda Kokotović iz Briselskog kluba za energetiku ukazuje na to da Evropska unija nije direktni uvoznik gasa, već da to čine evropske kompanije koje nabavljaju gas od svetskih dobavljača. Unija je, prema njenim rečima, dobro pripremljena i napunila je skladišta, ali je ipak u osetljivoj situaciji zbog globalnih tržišnih kretanja, uključujući hladniju zimu u Evropi i Aziji, kao i prekid snabdevanja iz Ukrajine.
Fluktuacije na tržištu tečnog prirodnog gasa dodatno su uticale na trenutne cene. Zastoji kod američkih proizvođača gasa, izazvani snežnim olujama i planiranim održavanjima, doveli su do smanjenja dostupnosti gasa na tržištu. U isto vreme, potrošači u Evropi su svesni nestabilnosti svojih pozicija i spremni su da plate više, posebno s obzirom na zelenu agendu i odricanje od ruskog gasa.
S obzirom na to da je Kina uvela tarifne mere na američki tečni gas, očekuje se da će se deo tih količina preusmeriti na evropska tržišta. Kokotović naglašava da će Kina nastaviti da se oslanja na uvoz gasa iz Katara i Rusije, što može dodatno fragmentisati globalno tržište gasa.
Ova situacija ukazuje na to da Evropa mora da se prilagodi novim okolnostima, a izazovi sa snabdevanjem i cenama gasa verovatno će se nastaviti. U tom kontekstu, strateško planiranje i diversifikacija izvora energije postaju ključni za stabilnost energetske politike Evropske unije.
Potrošači, kao i industrija, moraju biti svesni ovih promena i prilagoditi svoje strategije. U svetlu trenutne energetske krize, važno je da se razviju održive i dugoročne strategije za osiguranje snabdevanja energentima, uz istovremeno smanjenje zavisnosti od pojedinačnih izvora i zemalja.
