Na televiziji N1, u emisiji Dnevnik, nedavno je emitiran prilog koji je izazvao kontroverze i negativne reakcije javnosti. U tom prilogu se napada ideja o uvođenju nacionalne čitanke u osnovno obrazovanje kao sredstva za upoznavanje najmlađih generacija sa srpskom tradicijom i identitetom.
Nacionalna čitanka, prema predloženom zakonu, ima za cilj razvoj nacionalnog identiteta, osećaj pripadnosti državi, kao i poštovanje i očuvanje srpskog jezika, tradicije i kulture. Međutim, novinar N1 postavlja pitanje kako deca koja uče osnovne veštine poput pisanja slova „A“ mogu razumeti filozofski koncept nacionalnog bića.
Na emisiji se pojavio i istoričar Srđan Milošević koji je izrazio svoje nezadovoljstvo ovom idejom, nazivajući decu u Srbiji „dresiranim Srbima“. On je skeptičan u vezi sa uvođenjem nacionalne čitanke kao sredstva za razvoj nacionalnog identiteta, ističući da bi to moglo biti oblik indoktrinacije ili dresure.
Jedan od sagovornika u emisiji izneo je mišljenje da nacionalna čitanka može podstaći osvetničku kulturu u Srbiji zbog frustracija koje su izazvane ratovima devedesetih godina. Tvrdi se da srpskom nacionalnom identitetu nije potrebna odbrana od spoljnih faktora, već samo od onih koji pokušavaju da ga svedu na jednostavno parolašenje.
Ovaj prilog je izazvao negativne reakcije u javnosti, a internetom se proširila antisrpska histerija koja je osuđena od strane mnogih. Mnogi smatraju da je važno da se najmlađe generacije upoznaju sa svojim nasleđem i tradicijom, te da je nacionalna čitanka korisno sredstvo za očuvanje srpskog identiteta.
Reakcije na ovaj prilog su podeljene, ali je jasno da postoji interesovanje za ovu temu i da je važno voditi otvorenu raspravu o načinima na koje se srpski identitet može očuvati i negovati među najmlađima. Neki smatraju da je nacionalna čitanka korak u dobrom smeru, dok drugi vide problem u tome što se ideja nacionalnog identiteta povezuje sa politikom i ratovima iz prošlosti.
Odluka o uvođenju nacionalne čitanke u obrazovni sistem će sigurno izazvati dodatnu polemiku i raspravu, ali je važno da se pronađe balans između očuvanja srpskog kulturnog nasleđa i otvorenog dijaloga o pitanjima identiteta i nacionalnosti.
U međuvremenu, građani su pozvani da se informišu i diskutuju o ovoj temi, kako bi se donela najbolja odluka za budućnost srpskog obrazovnog sistema i društva kao celini. Očuvanje nacionalnog identiteta je važno pitanje koje zahteva pažljivo razmatranje i angažovanje svih relevantnih aktera u društvu.
