Kina je u martu 2024. godine prestala sa kupovinom tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Sjedinjenih Američkih Država, dok je istovremeno povećala uvoz iz Australije, Indonezije i Bruneja, prema analizi podataka kineske carine koju je objavila RIA Novosti. Ovaj potez označava značajan preokret u trgovinskim odnosima između dve zemlje.
Prema dostupnim podacima, Sjedinjene Američke Države su bile među pet najvećih dobavljača LNG-a na kineskom tržištu tokom 2024. godine, sa izvozom od 4,15 miliona tona gasa u vrednosti od 2,4 milijarde dolara. Ipak, u martu su SAD izostale sa liste dobavljača, što predstavlja prvi prekid snabdevanja od juna 2022. godine. Kina je nadoknadila gubitak u količinama LNG-a povećanjem uvoza od svojih regionalnih suseda, što ukazuje na promenu u strategijama snabdevanja.
U prvom kvartalu 2024. godine, Kina je još u januaru kupila 194,2 hiljade tona gasa od američkih kompanija, dok su februarske isporuke pale na samo 65,8 hiljada tona. Ovaj trend opadanja jasno ukazuje na smanjenje zavisnosti Kine od američkog LNG-a, što može biti rezultat jakih trgovinskih tenzija između dve zemlje.
Među zemljama koje su povećale izvoz LNG-a u Kinu su Indonezija i Australija. Indonezija je povećala izvoz za 1,7 puta u martu, dostigavši vrednost od 330,7 miliona dolara, dok je Australija povećala izvoz za 18 odsto, na 778,4 miliona dolara. Pored toga, Kina je obnovila uvoz iz Bruneja, koji je u martu bio vredan 51 milion dolara.
Ove promene u trgovini LNG-om dolaze u kontekstu rastućih trgovinskih tenzija između Kine i SAD-a. Predsednik SAD, Donald Tramp, je 2. aprila 2024. godine potpisao izvršnu naredbu o uvođenju „recipročnih“ carina na uvoz iz drugih zemalja, što je dovelo do jedne od najviših carina na kineske proizvode, koja iznosi ukupno 54 odsto. Ova situacija je dodatno eskalirala trgovinski rat između dve najveće ekonomije sveta.
Trenutno je carina na kineske izvoznike u Sjedinjene Američke Države dostigla 145 odsto, dok je stopa za američke dobavljače u Kinu iznosi 125 odsto. Ove visoke carine i trgovinske prepreke utiču na bilateralne odnose, ali i na globalno tržište energenata, jer Kina pokušava da diversifikuje svoje izvore snabdevanja.
Ova situacija može imati dugoročne posledice po energentsko tržište, jer Kina nastoji da smanji svoju zavisnost od američkih resursa i fokusira se na regionalne dobavljače. Kako se globalni energetski pejzaž menja, moguće je da će se i odnosi između Kine i drugih zemalja, kao što su Australija i Indonezija, dodatno produbljivati.
