Dakle, jedan od najznačajnijih srpskih prosvetitelja 18. veka je Zaharija Orfelin, čovek koji je ostavio dubok trag u srpskoj kulturi i književnosti. Njegov doprinos je podrobno istražen u knjizi „Zaharija Orfelin“ koju je napisao istoričar književnosti Nikola Grdinić. U knjizi se ističe kako je Orfelin bio pesnik, istoričar, kaligraf, bakrorezac, teolog, reformator jezika, pisac školskih udžbenika i prevodilac, a sve to u vreme kada je srpska kultura bila u procesu formiranja i razvoja.
Rođen 1726. godine u Vukovaru, Orfelin je stekao obrazovanje u Novom Sadu, gde je postao učitelj. Njegov život je bio obeležen usponima i padovima, ali je uvek ostajao povezan sa crkvenim krugovima, iako nikada nije postao monah. Oženio se mladom Anom, koja je umrla pri porođaju, ostavljajući ga sa sinom Petrom. Grdinić napominje da je Orfelin bio dobar hrišćanin, ali je njegovo delovanje nadmašivalo verske okvire, jer je bio usmeren ka umetničkoj i zanatskoj delatnosti.
Orfelin je živeo u Sremskim Karlovcima, Temišvaru, Veneciji i Beču, a umro je u Novom Sadu od tuberkuloze u 59. godini. Njegova književna karijera započela je pesmama kao što su „Oda Hristu“ (1760) i „Gorestni plač“, koja je bila cenzurisana zbog kritike stanja srpskog naroda pod Austrijskim carstvom. Njegova najpoznatija pesma „Plač Serbii“ iz 1762/63. godine, smatra se njegovim remek-delom, koje izražava bunt protiv austrijske vlasti i patriotske osećaje.
Grdinić ističe da su Orfelinove pesme značajno doprinele razvoju srpske poezije. Njegova dela su se prepisivala i širila među narodom, a njegovo ime se često povezivalo sa početkom moderne srpske poezije. U Veneciji je 1768. godine objavio „Slavenoserbski magazin“, prvi srpski časopis, u kojem je izneo ideje o građanskoj prosvetljenosti. Takođe, napisao je prvi srpski bukvar 1767. godine, a njegovo najobimnije delo je „Žitije Petra Velikog“.
Orfelin je bio i inovator u štamparstvu; njegovo delo „Večiti kalendar“ iz 1780. godine i „Iskusni podrumar“ iz 1783. godine su bila korisna za narod, nudeći recepte za spravljanje vina i lekova. Grdinić napominje da su ova dela imala dugotrajan uticaj na srpsku kulturu.
Tokom života, Orfelin se suočavao sa teškoćama, uključujući i periode života u manastirima. Ipak, njegova karijera je napredovala kada je postao korektor u bečkoj štampariji, gde je izradio niz bakroreznih listova koji se smatraju vrhunskim dostignućem srpske grafike. Njegova dela su uključivala i značajne religijske teme, kao što su „Raspeće Hristovo“ i „Sveti Sava“.
Grdinić završava svoju studiju naglašavajući da je Orfelin, kroz svoje pesme i grafike, unosio ideje koje su obuhvatale različite aspekte vremena, uključujući eshatološko i prosvetiteljsko razumevanje. Njegova dela su višeslojna i zahtevaju temeljno istraživanje kako bi se uspostavila komunikacija između prošlosti i sadašnjosti.
Orfelin je, prema Grdiniću, bio deo šireg prosvetiteljskog pokreta u Evropi, a njegov doprinos nije bio samo lokalnog značaja, već je imao uticaj na prosvetiteljstvo u Habzburškom carstvu i Ugarskom kraljevstvu. Njegova vizija o prosvetiteljstvu u okviru srpske zajednice bila je ispred svog vremena i postavila temelje za buduće reforme i promene u društvu.
U zaključku, Orfelinovo delo i ideje i dalje inspirišu i izazivaju razmišljanje o značaju kulture, umetnosti i prosvetiteljstva u oblikovanju identiteta naroda, te o važnosti očuvanja i razumevanja kulturne baštine.
