Miroslav Cera Mihailović u svojoj knjizi „Provetravanje Lipsandrije: knjiga za uže društvo“, koja će biti objavljena 2024. godine, donosi raznovrsne zapise koji se ne mogu jednostavno svrstati u jedan književni žanr. Iako je formalno klasifikovana kao zbirka priča, ova knjiga obuhvata autopoetičke refleksije, komentare na književni život i društveno-politička dešavanja, kao i intimne anegdote vezane za ljude koje autor poštuje i voli.
Jedan od ključnih likova u ovom delu je pisac Danilo Nikolić, koji se pojavljuje kao centralna figura povezivanja različitih zapisa u knjizi. Njegova duhovita ideja o osnivanju nagrada za najgore književno delo i beživotno delo pokreće diskusiju o kvalitetu književnosti i izazovima s kojima se autori suočavaju. Ova zamisao, iako ambiciozna, nailazi na teškoće, posebno kada je reč o pronalaženju članova žirija i izboru laureata, što ukazuje na ozbiljnost i konkurenciju u književnosti.
Knjiga postaje još dinamičnija kada Nikolić postavlja zadatak Ceri da napiše priču. Ovaj izazov otvara prostor za istraživanje različitih tema i pitanja u vezi sa stvaranjem književnog dela. U ovom kontekstu, podnaslov knjige može se interpretirati na više načina, što dodatno naglašava složenost i bogatstvo tema koje Cera obrađuje. Njegovo pisanje oscilira između autoironije, satire i verbalne komike, čime se stvara jedinstven stil koji istovremeno zabavlja i provocira.
Iako se može primetiti element humora, „Provetravanje Lipsandrije“ nije isključivo humoristična knjiga. Ona obuhvata širok spektar kulturnih i nekulturnih fenomena koji su obeležili više od pedeset godina našeg društvenog i književnog života. Autor koristi svoje svedočanstvo da osvetli kompleksnost i bogatstvo kulturne scene, kao i promene koje su se desile tokom godina. Na primer, njegovo razmatranje preuzimanja Borine nedelje i Nagrade „Bora Stanković“ od strane „druge Srbije“ otvara diskusiju o identitetu i vrednostima u književnosti.
Cera se obraća užem društvu, odnosno duhovnim srodnicima, kako bi održao kontinuitet vrednosti i poštovanja prema tradiciji. Njegova potreba za očuvanjem ovih vrednosti ne odražava aristokratizam, već duboko poštovanje prema onima koji su prethodili njemu i koji su oblikovali književnu scenu. Samo istinski stvaraoci i znalci, poput Danila Nikolića, mogu prepoznati i ceniti ovu težnju.
U „Provetravanju Lipsandrije“, Cera ne samo da istražuje svoje unutrašnje svetove i stvaralačke dileme, već se suočava i sa širim društvenim pitanjima. Njegova refleksija o književnosti i životu poziva čitaoca da razmišlja o svojoj ulozi u svetu umetnosti i kulturi. Cera ne izbegava kritiku društvenih normi i standarda, već ih otvoreno preispituje, čime se pozicionira kao značajan glas u savremenoj književnosti.
Ovo delo predstavlja ne samo ličnu istoriju jednog autora, već i kolektivnu priču o književnoj sceni koja se neprestano menja. Kroz svoje zapise, Cera nas podseća na važnost očuvanja tradicije i vrednosti u svetu gde se često zaboravlja na značaj umetnosti. Njegovo pisanje je poziv na akciju, poziv da se preispitamo i da se angažujemo u očuvanju kulturnog nasleđa koje oblikuje naš identitet.
Zaključno, „Provetravanje Lipsandrije“ je delo koje ne samo da nudi raznolikost tema i stilova, već i poziva čitaoca na dublje razumevanje književnosti i njenog mesta u društvu. Kroz humor, ironiju i ozbiljna promišljanja, Cera nas vodi kroz kompleksne slojeve stvaralaštva i ljudskih odnosa, ostavljajući snažan utisak o značaju književnosti u oblikovanju naših života.
