U svetu poezije, srpski pesnici donose raznovrsne i duboke tematske zbirke, koje se kreću od folklora do postmodernizma, ukrštajući različite stilove i pristupe. Ova pesnička scena neprestano se razvija, a novi glasovi donose svežinu i inovaciju, osvetljavajući različite aspekte ljudskog postojanja i iskustva.
Sanja Paripović Krčmar u svojoj knjizi „TRAGOM SRPSKOG SONETIZMA“ analizira razvoj soneta u srpskoj poeziji, pružajući uvid u rad B. Radičevića, J. Dučića i drugih značajnih autora. Ova zbirka obuhvata 13 studija koje su neophodne za razumevanje srpske poezije 20. i 21. veka. Radmila Lazić, u zbirci „ŽIVOT POSLE ŽIVOTA“, koristi 64 lirska fragmenta da izrazi svoja duboka promišljanja o Bogu, svetu i životu, dok Anđelko Anđušić u „PLATNU“ unosi kritički ton prema patriotskoj poeziji, preispitujući bol i gorčinu iskustava iz kasnog 20. veka.
Slobodan Jović, u zbirci „BRZA POŠTA“, istražuje svakodnevicu i duhovnost, postavljajući ontološka pitanja o životu i smrti kroz minijature koje su savršeno oblikovane. Slavica Garonja, u „PESME MESEČEVE KĆERI“, koristi magijske i ritualne brojeve kako bi spojila muški i ženski princip u poeziji, istražujući duboku simboliku koja se proteže kroz istoriju.
U drugom delu, Đorđe Pisarev ističe radove Nenada Šaponje i Simona Grabovca, koji se fokusiraju na tihe, introspektivne priče. Šaponja u „SREĆNA VODA“ istražuje dubine ljudske duše, dok Grabovac u „PROPLANAK“ stvara snažne slike koje se kreću između stvarnog i fantastičnog. Marinko Arsić Ivkov, u „NGDL“, donosi pripovest o potrazi za smislom kroz narativ koji kombinuje starinske elemente sa modernim stilom.
Vladislava Gordić Petković u „PUT KA SLICI SVETA“ nudi analizu književnosti za decu, dok Ilija Bakić u „ISTORIJA BEZ I“ stvara enciklopedijski pregled savremene fantastike, istražujući autore od Julesa Vernea do Teda Čanga. Ovi radovi pružaju uvid u bogatstvo srpske književnosti, kao i u njene odnose sa svetskim trendovima.
Šefket Krcić se fokusira na poeziju Dragana Lakićevića i Dragana Markovića, koji u svojim delima prikazuju savremene teme kroz prizmu ljubavi i ljudskih odnosa. Lakićević u „LjUBAVNI REGISTAR“ istražuje emotivne ispovesti likova, dok Marković u „VRSTE LjUDI“ koristi snažne slike da bi istražio unutrašnje borbe pojedinaca. Slobodan Jović ponovo se pojavljuje sa „BRZA POŠTA“, dok Haris Plojović u „TESPIH“ donosi inovativne metafore koje govore o duhovnoj krizi.
Tatjana Lazarević Milošević ističe važnost Markovićevog „VRSTE LjUDI“, kao i Šaponjinog „SREĆNA VODA“, dok se Miroslav Aleksić u „BDENjE PINGVINA“ bavi temama postojanja i apsurda. Jović, kroz svoju lirsku imaginaciju, istražuje svakodnevicu i njene arhetipske obrasce, dok S. S. Milosavljević u „MARTIN UDIO“ tematizuje ratne traume kroz generacijsko iskustvo Srba iz bivše Jugoslavije.
Ovi pisci predstavljaju bogatstvo i raznolikost srpske poezije, donoseći različite perspektive i glasove. Njihova dela ne samo da reflektuju savremene izazove, već i povezuju tradiciju sa modernim temama, pružajući čitaocima duboko emocionalno i intelektualno iskustvo. U svetu gde se poezija često gubi u komercijalizaciji, ovi autori podsećaju na snagu reči i umetnosti da oblikuju naše razumevanje sebe i sveta oko nas.
