Saborni hram Svetog Vasilija Ostroškog u Prijepolju postao je duhovno središte za mnoge vernike koji su se okupili na večernjem bogougodnom sabranju pod nazivom „Posta nikad dosta“. Ovaj događaj je organizovala Crkvena opština Prijepolje uz blagoslov mitropolita mileševskog Atanasija, a u njemu su učestvovali vernici koji su došli da razmene duhovna iskustva i prodube svoje razumevanje o postu i hrišćanskom životu.
Prisutni su imali priliku da slušaju nadahnuto izlaganje protojereja-stavrofora Gojka Perovića, arhijerejskog namesnika podgoričko-kolašinskog Mitropolije crnogorsko-primorske. On je poznat po svojoj rečitosti i duhovnoj pronicljivosti, a večer je moderirao protojerej Goran Krstić, starešina Sabornog hrama. Prisustvo mitropolita Atanasija i velikog broja sveštenika dodatno je naglasilo značaj i svečanost ovog događaja.
Vladika Atanasije otvorio je tribinu naglašavajući da post kao duhovna disciplina postoji u svim religijama, ali da u Pravoslavlju dobija posebnu dimenziju kao put očišćenja i smirenja, kao i sagledavanje sopstvene nemoći pred Bogom. U svom izlaganju, otac Gojko je verne poveo kroz dubine hrišćanske antropologije, ističući post ne samo kao telesno uzdržanje, već kao unutrašnji pokret duše ka svetlosti.
On je govorio o suštinskim aspektima posta, podsećajući prisutne na važnost prepoznavanja sopstvene tame i prizivanja Hrista kao jedine svetlosti. Njegove reči su duboko odjeknule među vernicima, koji su sa pažnjom slušali svaku misao, posebno kada je pomenuo Hristovu žrtvu i poziv na obnovu zajedništva s Njim kroz post.
Nakon predavanja, usledio je otvoreni deo večeri, u kojem su vernici mogli postavljati pitanja. Jedno od pitanja ticalo se razlike između četrdesetodnevnog posta i osam dana Vaskršnjeg posta. Otac Gojko je objasnio da se Vaskršnji post sastoji od 40 dana, koji se završavaju u petak pre Lazareve subote, kada se otvara nova faza posta. On je ukazao na to da telesni post ostaje, ali se duhovni fokus menja, premeštajući pažnju sa sebe na Gospoda koji ide ka stradanju.
„Ako smo do tada plakali nad sobom, sada izgovaramo: ‘Slava dugotrpljenju Tvome, Gospode’,“ rekao je otac Gojko, dodatno naglašavajući duhovnu dinamiku u liturgijskom ritmu Crkve. On je podsetio vernike da se u danima Hristovog stradanja celokupna pažnja premešta sa nas samih ka Gospodu, čime postajemo svedoci Njegove patnje.
Ova večer u Prijepolju nije bila samo još jedno predavanje, već prava škola pokajanja, liturgijska lekcija. U vreme kada se post često svodi na kalendarsku obavezu, otac Gojko je podsetio da je post zapravo hod ka Bogu, kroz borbu sa sobom, u zajedništvu s drugima i u nadi u svetlost praznog Groba.
U Sabornom hramu Svetog Vasilija Ostroškog moglo se naslutiti ono što su sveti oci oduvek znali: prava duhovna reč ne ostavlja publiku samo sa odgovorima, već je vodi ka postavljanju dubljih pitanja. Otac Gojko je uspeo da vernike usmeri izvan svakodnevnog, ka večnom, otvarajući im oči za dublje razumevanje duhovnog života.
Ova duhovna veče se može smatrati jednim od najvažnijih trenutaka za zajednicu u Prijepolju, jer je podstakla mnoge da razmisle o pravom smislu posta i hrišćanske duhovnosti. U svetu koji često zaboravlja na suštinske vrednosti, ovakva okupljanja postaju ključna u očuvanju duhovnosti i zajedništva među vernicima.
