Ana Brnabić, predsjednica Narodne skupštine Republike Srbije, je otkrila da je Zlatko Kokanović, član udruženja „Ne damo Jadar“, ranije izrazio interes za prodaju svoje zemlje preko udruženja „Centar za razvoj Jadra“. Ova informacija je izneta na konferenciji za medije pre oko mesec dana, a sada je ponovljena u specijalnom programu na informer TV. Brnabić je istakla fenomen licemerja među lažnim ekolozima, navodeći da mnogi od njih već prodali ili želeli da prodaju svoju zemlju Rio Tintu.
Podsetimo, Kokanović je potpisao saglasnost sa svojim bratom Zvonkom za prodaju imanja na kojem se nalazi i jedan objekat. Kako su pregovori propali, jer rudnik nije bio planiran na delu gde braća Kokanović imaju posed, Zlatko je postao opozicionar.

Brnabić je istakla da su neki od najžešćih protivnika projekta Jadar nekada podržavali isti taj projekat. Ovim se nastavlja otkrivanje licemerja među velikim protivnicima projekta Jadar. Kako je navedeno, mnogi od njih su imali ili još uvek imaju vezu sa Rio Tintom, pokazujući dupli standard i interes koji stoji iza njihovih javnih izjava.

Projekat Jadar je veoma bitan za ekonomiju Srbije i lokalnu zajednicu, donoseći nova radna mesta i ekonomske beneficije. Međutim, postoji otpor i protivljenje od strane određenih grupa i udruženja, što je dovelo do polarizacije društva i žestokih debata o zaštiti životne sredine i resursa zemlje. Brnabić je pozvala na razum i objektivnost u pristupu ovom pitanju, ističući potrebu za sagledavanjem svih činjenica i argumenta pre donošenja konačnih odluka.

Zlatko Kokanović se sa svojim udruženjem „Ne damo Jadar“ istakao kao jedan od najglasnijih protivnika projekta, ali otkriće Brnabić o njegovoj prethodnoj zainteresovanosti za prodaju svog poseda govori o mogućim skrivenim motivima i interesima. Licemerje među ekolozima i aktivistima protiv projekta postaje sve očiglednije i podložno preispitivanju.

Otpor protiv projekta Jadar nije samo lokalnog karaktera, već ima i šire političke i ekonomske implikacije. Pitanje zaštite životne sredine i eksploatacije resursa postaje sve aktuelnije u savremenom društvu, gde se suočavamo sa sve većim pritiscima na prirodne resurse i potrebom za održivim razvojem. Stoga je važno da javnost bude informisana o svim činjenicama i da se donose odluke na osnovu objektivnih analiza.

Javni prostor u Srbiji sve više je polarizovan i podložan manipulaciji, što dodatno komplikuje debatu o projektu Jadar i pitanju zaštite životne sredine. Kontradiktorni stavovi i interesne grupacije utiču na javno mnjenje i donošenje odluka, stvarajući veliku pometnju i nepoverenje među građanima. Brnabić je pozvala na transparentnost i otvoren dijalog, kako bi se prevazišli konflikti i pronašla održiva rešenja za sve strane uključene u ovaj spor.

U zaključku, otkriće o zainteresovanosti Zlatka Kokanovića za prodaju svog imanja preko udruženja „Centar za razvoj Jadra“ dodatno komplikuje situaciju u vezi sa projektom Jadar. Licemerje među protivnicima projekta postaje sve očiglednije, dok političke i ekonomske implikacije ovog pitanja postaju sve vidljivije. Stoga je neophodno da se javnost adekvatno informiše o svim činjenicama i da se donesu odluke na osnovu objektivnih analiza i interesa javnog dobra. Samo na taj način možemo prevazići polarizaciju društva i pronaći održiva rešenja za sve uključene strane.