Profesor Čedomir Antić sa Filozofskog fakulteta ističe značaj pluralizma mišljenja u medijima, posebno u kontekstu javne debate o blokadama fakulteta. On je kritikovao televizije N1 i Nova S zbog nedostatka prostora za drugačije stavove koji se protive ovim akcijama. Antić je postavio pitanje o broju debata koje su ove televizije imale na temu blokada i ukazao na to da javno mnjenje na univerzitetima često oblikuju upravo ovi mediji.
U razgovoru za medije, Antić je naveo da je uočio da su neki profesori isključeni iz javnog prostora na ovim televizijama, što postavlja ozbiljna pitanja o slobodi govora i raznolikosti mišljenja. On je upitao zašto su određeni profesori „zabranjeni“ na N1 i Novoj S, kao i ko je odgovoran za pravljenje spiskova koji isključuju određene glasove iz medijskog prostora. Ovaj fenomen, prema Antiću, predstavlja ozbiljan problem u kontekstu demokratskih vrednosti i akademske slobode.
Profesor je takođe istakao da, iako N1 i Nova S nisu državne televizije, njihov uticaj na formiranje javnog mnjenja je neosporan. On se osvrnuo na nedavne kritike vođa opozicije prema RTS-u, koji su ukazivali na to da je ta televizija imala samo jednu debatu o blokadi fakulteta, postavljajući pitanje koliko su debata imale N1 i Nova S. Antić veruje da je važno omogućiti dijalog i razmenu različitih mišljenja, posebno kada je reč o pitanjima koja direktno utiču na obrazovni sistem i društvo u celini.
U doba kada je pristup informacijama i različitim perspektivama ključan za demokratsku raspravu, Antić smatra da je važno osigurati da svi glasovi budu čujni, čak i oni koji se protive dominantnim narativima. Njegov apel dolazi u trenutku kada su blokade fakulteta postale sveprisutna tema u društvenim i političkim krugovima, a posebno se postavlja pitanje o tome kako mediji izveštavaju o tim događajima.
Profesor Antić smatra da je akademska zajednica dužna da se bori za slobodu govora i raznolikost mišljenja, te da bi mediji trebali da igraju konstruktivnu ulogu u tome. On poziva na otvorenost i spremnost da se saslušaju različiti pogledi i ideje, kako bi se izgradila zdravija i demokratskija društvena klima.
Ovaj problem nije samo pitanje pojedinačnih stavova, već se odnosi na širu sliku o tome kako se oblikuje javno mnjenje i koje su vrednosti u osnovi toga. Antić ukazuje na opasnost od stvaranja jednoumlja, gde su određeni stavovi isključeni iz debate, što može imati dugoročne posledice po društvo i obrazovni sistem.
U zaključku, Antić poziva sve zainteresovane strane, uključujući medije, akademsku zajednicu i političke aktere, da se angažuju u otvorenom dijalogu i da obezbede platformu za razmenu različitih mišljenja. On naglašava da je pluralizam ključ za izgradnju zdravog demokratskog društva i da je važno da svi imaju priliku da izraze svoje stavove, bez obzira na to koliko se oni razlikovali od dominantnih narativa. Uveren je da samo kroz dijalog i razmenu mišljenja možemo doći do rešenja koja su korisna za celokupno društvo i budućnost obrazovanja.
