Seoski turizam u Srbiji – isplativ posao ili skupa zabava?

Korona je nedavno sve poterala u lokalni, često seoski, turizam. „Belosvetski“ putnici su se vratili bazičnom – divnoj prirodi, miru i zdravoj domaćoj hrani. Neki su time ostali „upecani“ i nakon što je globalna pošast prošla, a njima su se okrenuli mnogi domaćini i preduzetnici u želji da razviju „etno-turizam“ (i na tome zarade). Koliko je to isplativ posao u Srbiji i od čega potencijalni profit zavisi bavio se magazin „Biznis i finansije“ (B&F) u poslednjem broju.

Koliko je potrebno uložiti novca u bavljenje seoskim turizmom zavisi od mnogo faktora, ali i kada je početni kapital obezbeđen kroz porodično nasleđe, potrebne su na desetine hiljada evra za razvoj posla. Pored činjenice da je broj gostiju znatno manji nego u vreme korone, na njegovu isplativost utiče i to što na selu nije lako produžiti sezonu, pa pojedini domaćini investiraju u bazene i spa ponudu. No i kada se ponudi „selo sa pet zvezdica“, ostaju problemi sa putevima, strujom i drugim infrastrukturnim „dražima“ naših ruralnih sredina.

Nedavna pandemija bila je prekretnica za seoski turizam u Srbiji. Domaćinima je korona donela veliki broj gostiju, ali kasnije i ogromnu konkurenciju u ovom sektoru, jer su mnogi požurili da sređuju stare kuće i vikendice, ili grade nove. Vlasnici sada kažu da je „zlatno doba“ za seoski turizam prošlo, ali da posla za one koji su uložili i vredno rade, i dalje ima.

Nije lako proceniti koliko je novca potrebno za početak, jer kako navode, u seoskom turizmu objekti su uglavnom stari, pa je neizvesno koliko će biti posla oko obnove. Početna ulaganja zavise od njihove veličine, stanja u kom se nalaze, da li je u pitanju izgradnja novog kompleksa ili renoviranje postojećeg, kao i od ambicije vlasnika oko budućeg izgleda i usluga koje želi da ponudi.

Svaki posao u etno turizmu je priča za sebe. Primer su sagovornice B&F Kristina Cvetković, vlasnica kuće za odmor „Artemida“ u selu Dobra kod Golupca i Marija Lukić Sredić, koja je sa suprugom Željkom i svojim roditeljima osnovala etnoselo „Gostoljublje“ u Mionici, kod Kosjerića. U oba slučaja početni kapital je bilo nasledstvo, a za sve nadalje je bilo potrebno osmisliti ponudu koja će privući goste, uložiti ogroman trud i dodatni novac.

Kristina Cvetković je renovirala staru dedinu kuću u selu Dobra u Nacionalnom parku Đerdap pre nekoliko godina, kada je naglo počeo razvoj turizma u golubačkom kraju. Na ruku su joj išli blizina obnovljene Golubačke tvrđave i manastira Tumane koji privlače turiste iz celog sveta. Ipak, suprug i ona nisu očekivali da će njihov broj tako brzo rasti. Danas ih je godišnje od 350.000 do 500.000.