Pokajanje u pravoslavlju: Mudrost starca Gavrila o čišćenju duše

Vernici se često pitaju koliko je vremena potrebno da se iskreno pokaju za svoje grehe. Pitanje vremena i dužine pokajanja, duboko ukorenjeno u ljudskoj prirodi koja teži da meri i brojčano sagledava sve životne aspekte, dotiče i samu suštinu duhovnog života.

Međutim, u pravoslavlju, pokajanje nije puko odrađivanje vremenskog roka, već unutrašnji preokret srca, duboko smirenje i volja da se vratimo Bogu. Mnogi tragaju za odgovorom na ovo pitanje, verujući da postoji određeni period ili formula koja vodi očišćenju duše. No, pokajanje je mnogo više od vremena – ono je tajna duhovne preobrazbe.

Starac Gavrilo, jedan od najvećih duhovnika koje je Srbija imala, mudro je odgovorio na ovu dilemu, oslanjajući se na svetootačku mudrost i navodeći primer iz života Svetog Sisoja:
„Pitali su Svetog Sisoja koliko je potrebno da se jedan grešnik kaje, pa su pitali da li je dovoljno godinu dana, na šta je svetac odgovorio da je to mnogo. Potom su pitali da li je dovoljno šest meseci, na šta je Sveti Sisoje takođe odgovorio da je to mnogo. Zatim su ga pitali da li je dovoljno četrdeset dana, a svetac je ponovio da je i to mnogo, pa je rekao: „Kada se duša ispovedi, kroz tri dana i tri noći svi grehovi se skidaju pokajnicima, a nepokajnicima je i sto leta malo.“ – rekao je otac Gavrilo.

Ovaj odgovor nosi duboku pouku: pokajanje nije pitanje vremena, već stanja duše. Oni koji se iskreno pokaju, sa čistom i poniznom molitvom, mogu da dožive Božje milosrđe vrlo brzo, jer Bog gleda na srce, a ne na prolaznost vremena. S druge strane, ako duša nije spremna da se pokaje iz srca, ni vekovi ne mogu biti dovoljni da donesu očišćenje.

U pravoslavlju, istinsko pokajanje znači promenu života i vraćanje ka izvoru ljubavi, Hristu. Kada se srce otvori za pokajanje, vreme prestaje da bude merilo, a Božja milost postaje ona sila koja preobražava i čisti dušu od grehova. Zato, pokajmo se iskreno, jer samo takvo pokajanje ima moć da nas vodi ka spasenju.

Mudrost jednog od najvećih duhovnika 20. veka, Svetog Siluana Atonskog, vodi nas ka spasenju kroz ljubav, pokajanje i unutrašnju borbu, a njegove pouke ostaju svetionik vere još od njegove kanonizacije 1987. godine.

Drevne mudrosti ugodnika Božjih o ljubavi, oproštaju, molitvi i zajedništvu osvetljavaju put ka sreći i harmoniji u svakom domu. Kroz ove večne poruke možemo pronaći rešenje za mnoge izazove koji se pojavljuju u porodičnim odnosima.

Pravednicima se nevolje daju da još više uznapreduju, a grešnicima se nevolje daju radi očišćenja. Greh se ne čisti bez nevolje.

Pomirisao sam ubrus, da vidim šta je u pitanju. A miris je bio prelep. Podsećao je na miro. Onda smo primetili da se ista tečnost pojavila i ispod ikone Presvete Bogorodice, kao i Svetog arhanđela Mihaila, rekao je sveštenik Anđelko Kovačević.