Alkoholna pića imaju različite sastojke i procenat alkohola, što rezultira različitim efektima na organizam. Osim toga, vreme apsorpcije alkohola varira u zavisnosti od vrste konzumiranog pića. Ključni faktor koji utiče na dejstvo alkohola je unos hrane, koji može usporiti ili ubrzati apsorpciju alkohola. Prazan stomak brže upija alkohol, dok pun stomak može čak umanjiti koncentraciju alkohola. Genetski faktori, pol, starost i brzina konzumiranja takođe igraju ulogu u apsorpciji alkohola.

Žestoka pića se najbrže apsorbuju, a njihovo mešanje sa slatkim bezalkoholnim napicima može ubrzati povećanje nivoa alkohola u krvi. Ovo zavisi od koncentracije alkohola u različitim vrstama pića, kao i procesa proizvodnje. Žestoka pića se proizvode destilacijom, dok vina, piva i druga pića nastaju fermentacijom.

Dužina zadržavanja alkohola u krvi varira, ali opšti odgovor je između 10 i 19 sati. Osobi sa nivoom alkohola od 1 g/l može biti potrebno između šest i deset sati da nivo alkohola padne ispod zakonski dozvoljenog. Čak i ispod zakonske granice, rizik od nesreće može biti povećan, zato je najbolje izbegavati vožnju nakon konzumiranja alkohola.

Najsigurnija vrednost je 0,0 g/l, a vožnja pod uticajem alkohola može biti opasna po život. Stoga je važno da budemo odgovorni i svesni efekata alkohola na naš organizam. Uživajmo u umerenosti i pametno koristimo alkoholna pića kako bismo sačuvali svoje zdravlje i sigurnost.