Prema podacima Svetskog saveta za zlato, na planeti je do sada iskopano oko 210.000 tona zlata, pri čemu je četvrtina te količine ostala skrivena pod zemljom. Procenjuje se da se od te količine, u srpskim rudnicima krije oko 700 tona zlata.

Kompanije širom sveta, u potrazi za novim rezervama, sve više se fokusiraju na Srbiju kao potencijalnu „zlatnu žilu“. Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, trenutno 31 firma vrši primenjena geološka istraživanja zlata i pratećih metala na teritoriji Srbije, što je gotovo dva puta veći broj tragača nego pre godinu dana.

Zlato se najčešće javlja u asocijaciji sa bakrom, a trenutno tri kompanije sprovode eksploataciju ruda u kojima se između ostalog dobija zlato, prema navodima Ministarstva rudarstva i energetike.

Prema bilansu mineralnih sirovina Geološkog zavoda Srbije, dokazane rezerve rude bakra, zlata i pratećih metala u Srbiji iznose oko 1,7 milijardi tona, slično kao i u okruženju. Profesor dr Rade Jelenković sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu ističe da je Srbija bogata zlatom na nivou zemalja u okruženju kao što su Bugarska i Rumunija.

Ekonomski značajne količine zlata koje se eksploatišu nalaze se u ležištima bakra na prostoru istočne Srbije, poput Majdanpeka, Bora i novopronađenog ležišta Čukaru Peki. Procenjuje se da je trenutno moguće eksploatisati oko 215 tona zlata od ukupne količine mineralnih resursa zlata u ležištima bakra Srbije.

Godišnja proizvodnja zlata iz ležišta bakra u Srbiji trenutno iznosi 1,2 do dve tone, dok je ranije mogla biti i do pet tona. Veći obim proizvodnje zlata potiče iz ležišta i rudnika u Turskoj, Bugarskoj, Finskoj, Švedskoj, a 2020. godine Turska je proizvela oko 38 tona zlata, Bugarska 10 tona, Finska 13,5 tona, Švedska 8,1 tona.

S obzirom na potencijalni ekonomski značaj i obilje zlatnih rezervi u Srbiji, očekuje se da će interesovanje kompanija za geološka istraživanja i eksploataciju zlata u zemlji nastaviti da raste u narednom periodu.