Milijarder Ilon Mask, koji predvodi američko Odeljenje za vladinu efikasnost (DOGE), nedavno je objavio da je Federalna agencija za upravljanje vanrednim situacijama (FEMA) potrošila značajnu sumu novca na smeštaj ilegalnih migranata. Prema informacijama koje je Mask podelio na društvenoj mreži Iks, FEMA je samo u prošloj nedelji uplatila 59 miliona dolara luksuznim hotelima u Njujorku za smeštaj migranata. Ova vest izazvala je zabrinutost, posebno s obzirom na to da se agencija suočava s kritikama zbog nedostatka sredstava za pomoć žrtvama uragana Helena.
FEMA je tokom mandata bivšeg predsednika Džozefa Bajdena našla na meti kritika. Izveštaji su pokazali da agencija nije imala dovoljno sredstava da pruži pomoć onima koji su stradali tokom uragana, dok je istovremeno finansirala smeštaj ilegalnih migranata. Predsednik Predstavničkog doma Kongresa, Majk Džonson, pojasnio je da fondovi za pomoć u vanrednim situacijama nisu povezani sa sredstvima namenjenim migrantima, ali je naglasio da agencija ne bi trebala da finansira i pomaže migrantima na bilo koji način.
Mask je istakao da slanje novca hotelima za smeštaj migranata predstavlja kršenje zakona i nepoštovanje izvršnog naređenja predsednika, kojim su aktivnosti FEMA podvrgnute reviziji. Prema njegovim rečima, taj novac bi trebao biti usmeren ka pomoći Amerikancima u situacijama vanrednih stanja. Portparol gradske uprave Njujorka potvrdio je da je grad dobio sredstva od Bajdenove administracije u svrhu smeštaja i pomoći ilegalnim migrantima. Od ukupne sume od 59,3 miliona dolara, 19 miliona je utrošeno direktno na hotelske troškove, dok je ostatak namenjen za hranu i zaštitu migranata.
Iz Ministarstva nacionalne bezbednosti izjavili su da će oni koji su odgovorni za te uplate morati da snose posledice. Ovaj izveštaj o radu FEMA dolazi nakon što je ministarka nacionalne bezbednosti, Kristi Noem, izjavila da agencija mora biti reformisana ili ukinuta u trenutnoj formi. Njen stav se poklapa sa ranijim pozivima bivšeg predsednika Donalda Trampa, koji je takođe naglašavao potrebu za reformama u FEMA-i, sugerišući da bi američke države trebale imati veće kontrole nad sopstvenim sredstvima za pomoć u vanrednim situacijama.
Ova situacija otvara široku diskusiju o prioritizaciji sredstava u vladinim agencijama, posebno u svetlu kritika koje se upućuju na račun sposobnosti FEMA da adekvatno reaguje na prirodne katastrofe. Dok se sredstva izdvajaju za pomoć ilegalnim migrantima, mnogi se pitaju kako to utiče na pomoć onima koji su zaista pogođeni katastrofama.
Kritičari ukazuju na to da je agencija preusmerila svoja sredstva sa osnovnih zadataka, kao što je pomoć žrtvama prirodnih katastrofa, na aktivnosti koje se odnose na migraciju. Ovo je dovelo do zabrinutosti među građanima koji očekuju da će vlada prioritetno raditi na zaštiti i pomoći onima koji su pogođeni katastrofama, umesto da usmerava sredstva na druge, možda manje hitne potrebe.
U ovom kontekstu, Maskova izjava i kritike drugih političara mogu se smatrati pozivom na transparentnost i odgovornost u upravljanju javnim sredstvima. Kako se situacija s migrantima nastavlja razvijati, tako će i pritisak na vladu rasti da pruži jasne odgovore o tome kako se sredstva raspoređuju i koja su njihova stvarna prioriteti.
Kako se nastavlja debata o efikasnosti FEMA, budućnost ove agencije može biti pod znakom pitanja, a mnogi se pitaju koje će korake preduzeti kako bi se osiguralo da se sredstva koriste za pružanje stvarne pomoći onima kojima je najpotrebnija.
