Dečak-ubica sa Vračara, koji je prošle godine počinio strašan zločin u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, trenutno se nalazi na Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu. Tokom tog tragičnog dana, ubio je devetoro dece i školskog čuvara, dok je petoro dece i nastavnica istorije bili teško povređeni. Njegov otac je u pritvoru, dok se protiv njega i majke vode postupci pokrenuti od strane roditelja ubijene dece.
Poslednjih dana, dečak-ubica nije želeo da komunicira sa osobljem klinike, ali je danas konačno progovorio. Prema nezvaničnim informacijama, nakon što je progovorio, počeo je da vrišti u svojoj sobi. Razlog tome, prema anonimnom izvoru, je to što mu ne dozvoljavaju da ide na more. Da jede moru neće moći ni ovog leta, što je postala novost za njega, jer su ga roditelji navikli na luksuzna letovanja.
Izvori su čuli njegove krike sve do ulice, što pokazuje da je njegova frustracija snažna. Ovaj događaj opisuje kako je traumatično iskustvo zločina izmenilo dečakov mentalitet, dovodeći do takvog ponašanja. Sada je ključno da se pruži adekvatna terapija i podrška kako bi se ova osoba oporavila i sprečilo ponovno delovanje nasilja.
Dečak-ubica još uvek nije spreman za suđenje. Nažalost, ovaj slučaj je duboko potresao celu zajednicu i izazvao mnoge diskusije o bezbednosti u školama i potrebi za adekvatnim merama prevencije nasilja među mladima. Važno je da se pruži podrška i zaštita svim učenicima i nastavnicima, kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti.
U Srbiji se suočavamo sa ozbiljnim izazovima u vezi sa mentalnim zdravljem mladih, kao i sa nedovoljnom podrškom i resursima za lečenje. Ovaj slučaj ukazuje na potrebu za većim ulaganjem u mentalno zdravlje mladih i pružanje dostupne i kvalitetne podrške osobama koje se bore sa mentalnim poteškoćama.
Pored toga, važno je da se razviju mehanizmi za rano prepoznavanje i intervenciju kod osoba koje pokazuju nasilne tendencije, kako bi se sprečilo dalje eskaliranje situacije i zaštitili potencijalni žrtve.
Učenici bi trebali da se osećaju sigurno u svojim školama i da imaju podršku i resurse za rešavanje svojih problema i izazova. Ovaj slučaj pokazuje da je zajednički napor svih društvenih aktera potreban kako bi se stvorila sigurnija i zdravija sredina za mlade ljude.
Potrebno je raditi na prevenciji nasilja među mladima kroz edukaciju, podršku i pravovremeno reagovanje na znakove upozorenja. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti društvo u kojem će svi mladi ljudi imati priliku da rastu i razvijaju se bez straha od nasilja i diskriminacije.
Kroz ovaj težak slučaj, nadamo se da ćemo svi zajedno prepoznati važnost brige o mentalnom zdravlju mladih i raditi na stvaranju podržavajuće i inkluzivne zajednice u kojoj svako može da se oseća sigurno i prihvaćeno. Sada je trenutak da se angažujemo i uložimo u bolju budućnost za sve mlade ljude u našoj zemlji.
