U istoriji se retko ko može pohvaliti da je toliko uticao na prepoznatljivost i upotrebu određene biljke kao što je to učinio Antoan Ogistin Parmentije, francuski farmaceut i agronom iz 18. veka. Njegov život i rad usmereni su ka promovisanju krompira kao osnovne hrane, što je imalo dugotrajne posledice ne samo za Francusku, već i za čitav svet.
Krompir je prvi put stigao u Evropu iz Južne Amerike u 16. veku, ali je dugo vremena bio potcenjivan i smatran hranom za stoku, čak i otrovnom biljkom. U tom kontekstu, Parmentijev doprinos je bio revolucionaran. Tokom Sedmogodišnjeg rata, kao vojni farmaceut, bio je zarobljenik u Pruskoj i primoran da jede krompir. Ova iskustva su mu omogućila da shvati njegovu hranljivu vrednost i potencijal kao rešenje za problem gladi u Francuskoj. Nakon povratka u domovinu, započeo je kampanju kako bi educirao ljude o prednostima krompira.
Parmentije je koristio neobične i kreativne metode promocije krompira. Jedna od najpoznatijih taktika bila je sadnja krompira na poljima zaštićenim vojnicima tokom dana, ali ostavljanjem bez nadzora noću. Meštani su, verujući da je reč o retkom usevu, krali krompir, što je dodatno doprinelo njegovoj popularizaciji. Osim toga, organizovao je raskošne večere na kojima je posluživao jela od krompira važnim gostima, uključujući francuskog kralja Luja XVI i kraljicu Mariju Antoanetu. Njegovi recepti, kao što je Parmentier supa, ostali su deo kulinarske tradicije.
Zahvaljujući Parmentijevim naporima, krompir je postao osnovna namirnica ne samo u Francuskoj, već i širom Evrope. Njegov rad je spasio mnoge od gladi i postavio temelje za modernu poljoprivredu. Njegova sahrana 1813. godine postala je simbol poštovanja prema njegovom doprinosu društvu. Umesto cveća, ljudi su na njegov grob donosili krompir, što je gest koji se zadržao do danas. Grob na pariskom groblju Per Lašez i dalje je ukrašen krompirima koje posetioci ostavljaju u znak zahvalnosti.
Parmentijevo nasleđe ne ogleda se samo u popularizaciji krompira. Njegova istraživanja u poljima agronomije, farmacije i javnog zdravlja ostaju neprocenjivi. Danas, uživajući u krompiru u različitim oblicima, od pomfrita do pire krompira, možemo se setiti čoveka koji je ovu skromnu biljku pretvorio u neizostavan deo svetske ishrane.
Njegova strategija i pristup su postavili standarde za promociju poljoprivrednih proizvoda i pokazali kako inovacije mogu promeniti društvene percepcije. Krompir, koji je nekada bio smatran nepoželjnom hranom, zahvaljujući Parmentijevim naporima, postao je simbol prehrambene sigurnosti. Ovaj francuski agronom je postavio temelje za to kako se danas gleda na hranu i njenu ulogu u ishrani ljudi.
Parmentijev život i rad nisu samo inspiracija za agronome i farmaceute, već i za sve one koji se bave pitanjima gladi i prehrambene sigurnosti. Njegov uticaj se oseća i u savremenim borbama protiv globalne gladi, gde se krompir često koristi kao osnovna hrana u mnogim zemljama. Njegova vizija i trud su ostavili neizbrisiv trag u istoriji ishrane.
U svetu koji se suočava sa brojnim izazovima u oblasti hrane, Parmentijeva priča nas podseća na važnost inovacija i posvećenosti. Njegova ostavština je i dalje relevantna, a njegovo ime će zauvek biti povezano sa krompirom, biljkom koja je postala simbol borbe protiv gladi i siromaštva.
