Reakcija Kremlja na presudu protiv Marin le Pen, liderke desničarske francuske stranke „Nacionalno okupljanje“, oslikava trenutnu političku situaciju u Evropi i njen odnos sa Rusijom. Le Penova je proglašena krivom za zloupotrebu fondova Evropske unije, što je izazvalo njen komentar da je to odgovor na kontinuirane „lekcije demokratije“ koje Zapad deli Rusiji. Ona je istakla da je Rusija odlučila da vrati te lekcije kao bumerang, što dodatno komplikuje političku poziciju francuskog predsednika Emanuela Makrona, za koga smatra da se suočava s težim pitanjima zbog ovakvih presuda.
U intervjuu za list „Parizijen“, Le Penova je naglasila da je situacija u kojoj se nalazi lider opozicije, koji je favorit prema anketama, alarmantna za ceo svet. „Kada se diskredituje do tog stepena da lideru opozicije ne dozvoljavaju da se kandiduje, ceo svet se pita šta se događa u Francuskoj,“ izjavila je ona, implicirajući da je ovakva presuda direktno povezana sa prošlim i trenutnim političkim pritiscima.
Le Penova je takođe naglasila da planira da se obrati Ustavnom savetu i Evropskom sudu za ljudska prava kako bi osporila presudu koja joj zabranjuje učešće na izborima. „Nadamo se da će nam sve ove inicijative koje pokrećemo dati priliku da u normalnim uslovima održimo predsedničke izbore,“ dodala je. Ova izjava ukazuje na njenu odlučnost da se bori protiv odluka koje smatra nepravdama i pokušajem eliminacije njenog političkog uticaja.
Na pitanje o budućim predsedničkim kandidaturama, Le Penova je odgovorila da u politici nikada ne treba reći nikad. „Ali da, mislim da će oni biti poslednji. Osim ako ne budem izabrana,“ izjavila je, što sugeriše da i dalje razmišlja o političkoj karijeri, uprkos trenutnim preprekama. Ova njena izjava može da ukaže na njenu ambiciju i dugoročnu strategiju u političkom životu Francuske.
Podsetimo, Le Penova je osuđena na zatvorsku i novčanu kaznu, a njen politički život je suspendovan na pet godina zbog zloupotrebe sredstava u Evropskom parlamentu. Nakon presude, poslala je poruku da neće dozvoliti da je ovako eliminišu i da je „neutemeljeno osuđen favorit predsedničkih izbora.“ Ova njena izjava ukazuje na njen stav da je presuda politički motivisana i da je deo šireg pokušaja da se oslabiti njena pozicija.
Apelacioni sud je najavio da će se izjasniti o njenoj žalbi na leto naredne godine, što može dodatno uticati na njen budući politički put. U međuvremenu, portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, komentarišući presudu, izjavio je da sve više evropskih prestonica ide putem gaženja demokratskih normi. Ova izjava pokazuje kako se Kremlj pozicionira u vezi sa političkim dešavanjima u Evropi i kako vidi uticaj zapadnih zemalja na unutrašnje stvari drugih država.
U vezi sa popularnošću Le Penove, anketa koju je sprovela „Žurnal d dimanš“ pokazuje da bi za nju u prvom krugu bilo spremno da glasa 37 odsto ispitanika, što je značajna podrška koja je svesna njenog političkog uticaja. Le Pen se tri puta kandidovala za predsednika, prvi put 2012. godine, kada je izgubila u prvom krugu, a zatim je ponovo pokušala 2017. i 2022. godine, ali je svaki put porazila Emanuel Makron. Ova istorija kandidatura i njen trenutni status ukazuju na stalnu prisutnost Le Penove na francuskoj političkoj sceni, uprkos izazovima i preprekama s kojima se suočava.
U svetlu ovih događaja, jasno je da se politička situacija u Francuskoj i Evropi i dalje razvija, a Le Penova ostaje ključna figura koja izaziva pažnju i raspravu. Njena borba za političku poziciju i pokušaji da ospori presudu predstavljaju samo deo šireg političkog okvira koji se odvija na Starom kontinentu, gde se suočavaju različite ideologije i pristupi demokratiji.
