Šahovski svet tuguje za jednim od najomiljenijih igrača ovog sporta, Borisom Spaskim, koji je preminuo ostavljajući za sobom neizbrisiv trag u istoriji šaha. Ova legendarna figura, nekadašnji svetski prvak, obeležila je epohu šahovskih bitaka na 64 polja. Mnogi istaknuti šahisti i obožavaoci šaha oprostili su se od njega rečima poštovanja i nostalgije. Spaski je često bio gost Jugoslavije, a mnoge od svojih najznačajnijih partija odigrao je upravo u Beogradu.
U svojoj karijeri, Spaski je odigrao nekoliko istorijski važnih mečeva u prestonici Srbije. „Beograd je grad moje mladosti“, rekao je Spaski, prisetivši se čuvenog meča „SSSR protiv ostatka sveta“ koji se održao od 29. marta do 5. aprila 1970. godine, kao i meča kandidata protiv Viktora Korčnoja 1974. i meča protiv Bobija Fišera 1992. godine. Na svom poslednjem boravku u Beogradu, 2004. godine, otvorio je šahovski turnir, čime je dodatno učvrstio svoje veze sa ovim gradom.
Na pitanje da li se kaje zbog odigravanja meča protiv Bobija Fišera u vreme kada je Srbija bila pod sankcijama, Spaski je hrabro odgovorio. „Bobi Fišer se vratio šahu! To je bilo čudo! Nikad to nisam mogao propustiti“, rekao je. Čak i da je imao informacije o mogućim protivljenjima, ne bi odustao od meča, naglašavajući svoju posvećenost šahu.
Rivalstvo između Spaskog i drugih šahovskih velemajstora, poput Svetozara Gligorića, stavljeno je po strani tokom njihovog zajedničkog druženja tokom legendarne partije između Rusa i Amerikanca Fišera. Gligorić je, kao proslavljeni velikan, kasnije napisao knjigu o ovom „meču stoleća“, dodatno obeležavajući značaj tih trenutaka u šahovskoj istoriji.
Spaski, koji je bio najstariji živi svetski prvak, nikada nije imao velike ambicije. Na kruni planete bio je od 1969. do 1972. godine, ali kako je sam rekao, to mu nije bio cilj kada je prvi put zaigrao šah sa samo 16 godina. „Nikada nisam sanjao o tome da postanem svetski šampion. To je došlo prirodno, kao rezultat mog truda“, istakao je Spaski, govoreći o svom putu do vrha šahovskog sveta.
Nekadašnji svetski prvak, Gari Kasparov, takođe se oprostio od Spaskog, govoreći: „Moji idoli su bili Hoze Kapablanka i Boris Spaski. Kada sam uspeo da pobedim Spaskog, to je bio jedan od mojih najvećih trijumfa. On je obeležio jednu čitavu eru šaha.“ Ove reči ukazuju na duboku inspiraciju koju je Spaski pružio mnogim generacijama šahista.
Direktor šahovskog saveza Aleksandar Tkačev je govorio o velikoj praznini koju je Spaski ostavio u Rusiji. „On je bio neverovatna ličnost. Mnoge generacije su odrasle proučavajući njegovu igru. To je ogroman gubitak za našu državu. Uvek je bilo interesantno pričati sa njim. Imao je mnogo zanimljivih priča“, rekao je Tkačev, izražavajući tugu i poštovanje prema ovoj šahovskoj legendi.
Boris Spaski nije bio samo šahovski velemajstor; bio je i simbol jednog vremena, ikona koja je inspirisala mnoge da se upuste u svet šaha. Njegova strast prema igri, hrabrost i posvećenost ostaviće trajni utisak na sve koji su ga poznavali i koji su uživali u njegovim partijama. Dok se svet šaha oprašta od njega, njegovo nasleđe će živeti kroz partije koje je odigrao i lekcije koje je ostavio za buduće generacije.
