Ruanda, zemlja koja je nedavno sponzorisala rezoluciju UN o obeležavanju zločina u Srebrenici, suočava se s optužbama za brutalne zločine nad civilima u susednoj Demokratskoj Republici Kongo. Ova situacija postavlja ozbiljna pitanja o licemerju međunarodnih odnosa i moralnim standardima država koje se predstavljaju kao zaštitnici ljudskih prava.
Pobunjenička grupa M23, pod direktnom podrškom Ruande, zauzela je grad Goma, ostavljajući za sobom stravične posledice. Izveštaji govore o spaljenim ženama, silovanim zatvorenicama i hiljadama mrtvih. Ova brutalnost podseća na genocid koji se desio u Ruandi 1994. godine, kada su ekstremisti iz naroda Hutu ubili više od 800.000 Tutsija i umerenih Huta.
Ruanda je, dok se predstavlja kao sudija na međunarodnoj sceni, zapravo umiješana u stravične zločine u Kongu. Njihovo insistiranje na pravdi za žrtve genocida u Srebrenici postaje besmisleno kada se uzme u obzir njihova trenutna uloga u podržavanju nasilja i kršenja ljudskih prava u susedstvu.
Napad M23 na Gomu 27. januara 2025. godine donio je jeziva svedočenja o brutalnosti. U zatvoru Munzenze, žene su žive spaljene, a 2.000 tela čeka sahranu. Grad je potpuno pod kontrolom pobunjenika, a UN izveštaji ukazuju na to da su ruandske trupe aktivno prisutne u regionu, uprkos zvaničnim negacijama iz Kigalija.
Prema izveštajima Ujedinjenih nacija, zatvorenice su brutalno ubijene u prenatrpanom zatvoru, dok su muškarci provalili i izvršili divljački napad. Dok su mnogi muški zatvorenici pobegli, deo zatvora koji je bio rezervisan za žene spaljen je do temelja. Vivijan van de Pere, zamenica šefa mirovnih snaga UN u Gomi, izjavila je o stravičnim uslovima i zločinima koji su se odigrali.
Snimci napravljeni ubrzo nakon što su borci M23 stigli do centra Gome prikazuju gustu dimnu zavjesu koja se diže iz zatvora, dok se muškarci bore da pobegnu. Međutim, još uvek nije jasno ko je odgovoran za pokolj zatvorenica, jer pobunjenici nisu dozvolili mirovnim snagama UN da uđu na mesto zločina.
Predsednik Ruande, Pol Kagame, koji je i vrhovni komandant ruandskih oružanih snaga, izjavio je da nije siguran da li se ruandske trupe nalaze u DR Kongu. On je, međutim, naglasio da bi Ruanda preduzela mere zaštite ako bi se suočila s problemima u susednoj zemlji.
Međunarodne organizacije za ljudska prava pozivaju na jači pritisak na Ruandu kako bi se ona povukla iz konflikta. Ministar komunikacija DR Konga, Patrik Mujaja, pozvao je međunarodnu zajednicu da uvede sankcije Ruandi, ističući da je potrebno doneti konkretne mere kako bi se zaustavilo nasilje i očuvalo mir u regionu.
Ako Ruanda zaista teži pravdi i sećanju na žrtve genocida, postavlja se pitanje kako može ostati nema na slične zločine koji se dešavaju pod njenim vođstvom. Ova situacija poziva na preispitivanje međunarodnih odnosa i uloge država koje se predstavljaju kao zaštitnici ljudskih prava, a istovremeno učestvuju u nasilju i kršenju osnovnih ljudskih prava.
U svetlu ovih događaja, važno je da međunarodna zajednica reaguje odlučno i spreči dalje nasilje u Kongu. Pravičnost ne može biti selektivna, a odgovornost za zločine protiv čovečnosti mora biti svima na teret, bez obzira na političke ili nacionalne interese. Samo tako možemo osigurati da se slični zločini više nikada ne ponove, bilo gde u svetu.
