LjUBOMIR Ljuba Bulajić je poznati srpski glumac čija karijera obeležena raznolikim ulogama i transformacijama. Njegov put u svet filma započeo je hrabrim potezom kada je napustio gimnaziju u trećem razredu i upisao Akademiju umetnosti u Beogradu, gde je učio pod mentorstvom Mirjane Karanović. Njegov talent je brzo prepoznat, a prva značajna uloga došla je neočekivano kada je posetio prijatelja montažera u „Košutnjak filmu“. Sa samo 23 godine, postao je poznat i priznat umetnik.
Bulajić je tokom svoje karijere tumačio različite likove, a posebno se ponosi ulogama poznatih ličnosti iz srpske istorije. Njegova sposobnost da se transformiše i donese autentičnost svakom liku je ono što ga izdvaja kao umetnika. U aktuelnoj seriji „Igra sudbine“ na TV Prva, igra lekara Pavla Vučkovića. Kako sam kaže, imao je određene rezerve prema ovakvim formatima, ali je brzo shvatio da može da se prilagodi i uspešno tumači kompleksnu ulogu.
Njegova prva uloga došla je već u prvoj nedelji studija, kada je sa kolegama učestvovao na kastingu za film „Ko je Miloš Branković?“. Iako su to bile male uloge, iskustvo koje je stekao bilo je dragoceno. S obzirom na to da je završio glumu u klasi Mire Karanović, Bulajić se seća da je imao sreću da bude deo specifične grupe, gde je bilo mnogo više žena nego muškaraca. Karanović je od njega očekivala mnogo više nego od svojih studentkinja, što je predstavljalo izazov, ali i priliku za lični i profesionalni rast.
Popularnost mu je donela uloga Staše u seriji „Nepobedivo srce“, koja mu je omogućila da se dokaže kao dramski glumac. Ova serija bila je početak njegove saradnje sa poznatim rediteljem Zdravkom Šotrom, što je postalo značajno za njegovu karijeru. Bulajić je takođe igrao autentične ličnosti, kao što je Jovan Cvijić u seriji „Šešir profesora Koste Vujića“. Njegovo tumačenje ovih likova donelo mu je priznanje i publike i kritike.
Šotra ga je često angažovao, a Bulajić smatra da je Zdravko njegov „filmski otac“. Njihova saradnja se nastavila i na seriji „Santa Maria della Salute“, gde je igrao kralja Aleksandra. Ova uloga mu je predstavljala veliku čast, jer je imala značajnu istorijsku težinu. Priprema za ovu ulogu zahtevala je detaljno istraživanje, s obzirom na to da je kralj Aleksandar bio jedna od najznačajnijih, ali i najkontroverznijih figura u srpskoj istoriji.
Bulajić priznaje da je uvek osećao odgovornost kada tumači istorijske ličnosti, jer je uloga glumca da ih predstavi na verodostojan način. Njegova generacija ne pamti vreme Karađorđevića, ali je kroz razgovore sa starijim kolegama i istraživanje literature stekao predstavu o tom periodu. Njegov otac, poznati reditelj Jovan Bulajić, imao je značajan uticaj na njegovu karijeru, podstičući ljubav prema pozorištu i umetnosti.
Iako se Bulajić nikada nije zamišljao kao glumac u detinjstvu, sudbina ga je odvela tim putem. On smatra da je prednost njegovog posla to što može raditi ono što voli, a da istovremeno ima priliku da inspiriše i dodirne živote drugih. Njegova veza sa koleginicom Janom Nenadović predstavlja spoj ljubavi i posla, a on ističe da je s godinama postao mirniji i manje sklon deljenju privatnih informacija.
U budućnosti, Bulajić planira nove projekte, uključujući premijeru predstave „Crno zlato“ u Beogradskom dramskom pozorištu. Njegova karijera je još uvek u usponu, a on se raduje novim izazovima koje mu predstoje. Sa bogatim iskustvom koje je stekao kroz godine, Ljuba Bulajić ostaje jedan od najistaknutijih glumaca svoje generacije, sa snažnom posvećenošću umetnosti i istoriji koju tumači.
