Predsednik Belorusije, Aleksandar Lukašenko, potpisao je ukaz o pomilovanju 30 političkih zatvorenika osuđenih za “zločine povezane sa protestima“. Među njima se nalazi 14 žena i 16 muškaraca, od kojih su neki već stariji ili boluju od teških bolesti. Svi osuđeni su se navodno pokajali i obavezali da će poštovati zakon nakon što su priznali krivicu.

Ovo pomilovanje dolazi u vreme kada je Belorusija pod međunarodnim pritiskom zbog masovnih protesta koji su izbili posle avgustovskih predsedničkih izbora, na kojima je Lukašenko proglašen za pobednika. Opozicija i neki međunarodni akteri tvrde da su izbori bili namešteni, a protivnici režima uhapšeni i zlostavljani.

Prema zvaničnim podacima, preko 33.000 ljudi uhapšeno je i zadržano tokom protesta, od kojih je oko 900 osuđeno na zatvorske kazne. Mnogi od njih tvrde da su nepravedno optuženi i da su bili izloženi torturi i zlostavljanju u pritvoru.

Lukašenko, koji je na vlasti već više od dve decenije, odbacuje optužbe za nepravilnosti na izborima i tvrdi da su protesti deo spoljnog mešanja u unutrašnje poslove zemlje. On je takođe kritikovao Zapadne zemlje, posebno EU i SAD, za podržavanje opozicije i uvodjenje sankcija Belorusiji.

Pomilovanje političkih zatvorenika može se tumačiti kao pokušaj Lukašenka da ublaži tenzije u zemlji i izbegne dodatne sankcije koje bi mogle ugroziti njegovu vlast. Međutim, neki analitičari i aktivisti tvrde da je ovo samo kozmetički potez i da će pritisak na režim i dalje ostati.

U međuvremenu, protesti u Belorusiji nastavljaju se, iako u manjem intenzitetu nego ranije. Opozicija i građani traže ostavku Lukašenka, preporučene reforme izbornog sistema i oslobadjanje političkih zatvorenika. Međutim, režim se čvrsto drži vlasti i policija koristi silu protiv demonstranata, što izaziva osudu međunarodne zajednice.

EU i SAD su uvele sankcije protiv Belorusije i njenih zvaničnika zbog kršenja ljudskih prava, represije nad opozicijom i nedemokratskog ponašanja. Sankcije uključuju zabranu putovanja i zamrzavanje imovine za odabrane političare i državne službenike, kao i ograničenja u trgovini i finansiranju.

Belorusija se suočava sa dubokom političkom i ekonomskom krizom, koja je dodatno pogoršana pandemijom koronavirusa. Protesti i represija uzrokovali su pad investicija i turizma, povećanje cena i nezaposlenosti, te smanjenje izvoza i privrednog rasta.

Režim Lukašenka pokušava da se izbori sa krizom kroz povećanje saradnje sa Kinom, Rusijom i drugim saveznicima, ali to nije dovoljno da stabilizuje situaciju. Mnogi građani i privrednici izgubili su poverenje u vlast i traže promene koje će omogućiti slobodne izbore, pravnu državu i bolje životne uslove.

Međunarodna zajednica poziva Belorusiju da poštuje ljudska prava, slobodu izražavanja i okupljanja, te da pregovara sa opozicijom o političkim reformama. EU, SAD i druge zemlje spremne su da podrže mirno rešenje krize i tranziciju ka demokratskom društvu, ali pod uslovom da vlast prizna legitimnost zahteva građana i spremna je da se povuče sa vlasti.

Lukašenko je suočen sa teškom dilemom: da li da prizna poraz i ode mirno, ili da se bori do kraja i rizikuje izolaciju i pad vlasti. Bez obzira na izbor, Belorusija se nalazi na raskrsnici između autoritarizma i demokratije, između prošlosti i budućnosti, između straha i nade. Sudbina zemlje zavisi od hrabrosti i odlučnosti njenih građana da se bore za svoja prava i slobode, kao i od volje međunarodne zajednice da podrži njihove napore za promenu.