Majka dečaka koji je ranjen u OŠ „Vladislav Ribnikar“ otkrila jezive detalje pucnjave u školi koja se dogodila 3. maja prošle godine. Na suđenju roditeljima dečaka ubice, Vladimiru i Miljani Kecmanović, majka je svedočila o tome kako je njen sin bio svedok stravičnog događaja. Dečak je bio ranjen u nogu, a njegova majka je ispričala da je sin bio izbezumljen nakon masakra u školi. On je pokušao pomoći drugarima, ali nije znao kako. Majka je izjavila da je proživljavala neizvesnost dok je sin bio u bolnici, a nakon što su mu vratili odeću natopljenu krvlju.

Sin ima fizičke i psihičke posledice nakon ovog traumatičnog događaja. On se plaši jakih zvukova i ne oseća se bezbedno. Majka je izrazila strahovanje i zabrinutost za njihovu budućnost, ističući da njihovi životi više nikada neće biti bezbrižni. Ona je također izjavila da nije nikada upoznala roditelje dečaka koji je počinio masakr, ali je istakla važnost roditeljske brige i pažnje.

U sudskom procesu trebalo bi da svedoče i roditelji dečaka ubice, ali su oni odlučili da neće svedočiti. Dečak-ubica je ubio devetoro učenika i jednog čuvara, te ranio pet učenika i jednu nastavnicu istorije na čijem je času naoružan upao i ispalio nekoliko metaka.

Ovaj stravičan događaj izazvao je veliku šok i potres u društvu. Roditelji, nastavnici i učenici su još uvek traumatizovani i pogođeni ovim događajem. Vojne i civilne institucije preduzimaju mere kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti. Bezbednost dece i mladih u školama je postala prioritet za društvo i vlasti.

Ova pucnjava u školi je i dalje tema brojnih rasprava i analiza. Pitanje je kako je došlo do ovakvog strašnog događaja i šta se može učiniti kako bi se slične tragedije sprečile u budućnosti. Roditelji, nastavnici, stručnjaci i društvo u celini moraju sarađivati i preduzeti konkretne korake kako bi se osigurala bezbednost u školama i zaštitila deca od nasilja i tragedija.

Ovaj slučaj je podigao mnogo prašine i otvorio mnoga pitanja o bezbednosti u školama. Važno je da se iz ovakvih događaja izvuku pouke i da se preduzmu adekvatne mere kako bi se smanjila mogućnost sličnih incidenata u budućnosti. Beskompromisna borba protiv nasilja u školama treba da bude prioritet za sve relevantne institucije i društvo u celini. Sigurnost i dobrobit dece treba da bude na prvom mestu.