Francuska planira da održi drugi sastanak o Ukrajini i evropskoj bezbednosnoj situaciji, koji će se održati u sredu. Ovaj put, fokus će biti na uključivanju evropskih zemalja koje nisu bile prisutne na prvom sastanku, kao i Kanade, članice NATO-a. Prema izvorima, sastanak će okupiti zemlje kao što su Norveška, Češka, Grčka, Finska, Rumunija, Švedska, Belgija, kao i tri baltičke države: Litvaniju, Estoniju i Letoniju. Neki od predstavnika zemalja prisustvovaće sastanku putem video-poziva.
Prvi sastanak bio je organizovan kao odgovor na zabrinutosti evropskih lidera u vezi sa planovima tadašnjeg predsednika SAD, Donalda Trampa, da se sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i razgovara o situaciji u Ukrajini. Sastanku su prisustvovali značajni evropski lideri, uključujući predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, predsednika Evropskog saveta Antonija Koštu i generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea. Tokom ovog prvog sastanka, lideri su se fokusirali na definisanje zajedničkog odgovora na stavove nove američke administracije o Ukrajini.
Aktuelna situacija u Ukrajini i njenoj bezbednosti ostaje ključna tema za evropske zemlje i njihove saveznike. S obzirom na rastuće napetosti između Rusije i Zapada, kao i na nastavak sukoba u Ukrajini, evropski lideri smatraju da je važno održavati redovne konsultacije i razmenu informacija. Ova strategija može pomoći u jačanju zajedničkog fronta i obezbeđivanju koherentnog odgovora na izazove koje predstavlja ruska politika.
Svi prisutni na sastanku očekuju da će razgovori obuhvatiti različite aspekte bezbednosne situacije u regionu, uključujući vojnu podršku Ukrajini, ekonomske sankcije protiv Rusije, kao i humanitarne aspekte. Takođe, očekuje se da će se raspravljati o mogućim potezima koje bi Zapad mogao preduzeti u slučaju da se situacija pogorša.
Uz to, na sastanku će se razmatrati i kako najbolje uključiti zemlje koje su se do sada manje angažovale u ovim pitanjima, kao i pružiti im platformu za izražavanje svojih stavova i strategija. Uključivanje Norveške, Finske i baltičkih država, koje imaju svoje specifične bezbednosne interese, može doneti dodatnu perspektivu i doprinose jačanju kolektivne sigurnosti.
Francuska kao organizator sastanka želi da pokaže liderstvo u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi, posebno u svetlu promena u američkoj spoljnoj politici. U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je evropska saradnja ključna za stabilnost i bezbednost regiona. Evropske zemlje se suočavaju sa izazovima koji zahtevaju zajednički odgovor, a sastanak predstavlja priliku da se ojačaju veze među članicama EU i NATO-a.
Pored toga, razgovori o Ukrajini i njenoj budućnosti su od suštinskog značaja, s obzirom na to da se sukobi nastavljaju i da je situacija na terenu i dalje neizvesna. Čelnici će verovatno diskutovati o mogućim načinima za jačanje ukrajinskih snaga i davanje dodatne podrške civilnom stanovništvu koje trpi posledice sukoba.
Kao što je navedeno, sastanak će se održati u trenutku kada su odnosi između Rusije i Zapada na najnižem nivou u poslednjim decenijama. U tom smislu, razumevanje i koordinacija među evropskim zemljama, kao i saveznicima iz NATO-a, predstavljaju ključne faktore za oblikovanje zajedničke strategije.
Očekivanja od drugog sastanka su visoka i lideri se nadaju da će razgovori dovesti do konkretnih koraka u pravcu jačanja evropske bezbednosti i stabilnosti u regionu. U svetlu svih ovih dešavanja, očigledno je da će evropske zemlje morati da nastave sa aktivnim angažovanjem i dijalogom kako bi se suočile sa izazovima koji pred njima stoje.
